Чија је "мека моћ" већа, Русије или Запада

"Сигурно да има, али има ли њихове 'меке моћи' и не само меке, кроз финансирање разних пројеката који се њима свиђају и финансирање разних организација, па има, колико хоћете. Руси, свакако имају мање организација под својом контролом и много мањи невладин сектор, него што их имају западне земље и организације", наводи Вучић.

Нову-стару полемику поново је покренуо је шеф делегације ЕУ у Србији изјавом да је руска "мека моћ" и медијско присуство далеко веће него раније. То је рекао у Бриселу, иза затворених врата, на редовном састанку Радне групе за проширење, што није званично потврдио, али ни демантовао.

Неколико дана касније, Вашингтон пост доноси још детаљнију анализу: у Београду, пишу, 109 организација ради на промоцији руско-српских односа, док као медијски утицајне наводе РТ и Спутњик. Уредница портала и радија, који у Србији делује од прошле године, нема проблем да одговори на питање ко их финансира.

"Финансира нас руска држава, врло отворено, врло транспарентно, врло јасно", наводи Љубинка Милинчић, главна уредница Спутњика.

Иако финансира, не значи да утиче на уређивачку политику – тврди главна уредница Спутњика.

"Ако се наш утицај састоји у томе да покажемо да постоји и друга страна, да није све онако како пишу наши доста униформисани медији, онда смо ми веома утицајни, а колико смо утицајни, то говори чињеница да о нама тако често пишу на Западу", објашњава Милинчићева.

Утицај Запада, с друге стране, углавном се посматра кроз деловање невладиних организација. Ни они не крију где траже новац за пројекте, али тврде да је њихов утицај мањи него што се мисли, и додају – власт би волела да је још и мањи.

"Оно што су главни циљеви када се конкурише за неки пројекат јесте то, владавина закона, некад су то људска права, некад дечја права, некад је насиље у породици. То су шире области, када ми конкуришемо, ми једноставно проналазимо систем који би одговарао друштву у Србији, да се са тим стварима изађе на крај, да се против њих бори", наводи Маја Стојановић из "Грађанских иницијатива".

Деловање, утицај или "меку моћ" Истока и Запада не треба порицати, сматра новинарка Љиљана Смајловић. Постојао је и постојаће. Са изјавом премијера да организације новцем који добијају са Запада неретко покушавају да дестабилизују власт, делимично се слаже.

"Овај део Европе није неважан, а политика је делатност у којој награђујете своје пријатеље, и застрашујете своје противнике. И Исток и Запад, и Американци и Руси желе да покажу да овде имају присталица. И мислим да се то не ради нужно да би се дестабилизовала снажна власт. Мада, треба рећи поштено, Вашингтону, Бриселу и Москви одговара да имају утицај на наше бираче, независно од наше власти, и то је њима преговарачки, уцењивачки потенцијал", објашњава Љиљана Смајловић, председница УНС-а.

Заинтересованима за ово подручје, премијер поручује да је он заинтересован да сачува земљу. Додаје – суверени смо и независни. Љиљана Смајловић сматра да Србија не треба да се одлучује, већ да примени лекције из времена старе Југославије, која је са Запада и Истока узимала оно што јој је, у датом тренутку, одговарало.