Басеску поново прети Србији блокадом европског пута

Управо Басеску је био тај који је у фебруару 2012. одбио да потпише споразум о кандидатури Србије за чланство у ЕУ захтевајући гаранције да ће права румунске мањине у Србији бити боље заштићене.

Тако је тада одлука о кандидатури Србије остала да виси у међупростору два састанка, заседања Савета ЕУ (шефова дипломатије) и самита Европског савета, који је одржан 1. и 2. марта те године.

Оно што је тада изгледало као готова ствар која ће бити разрешена у првим минутама састанка, претворило се у шесточасовно убеђивање Румуније да се приклони ставовима осталих чланица Уније.

Румунска делегација је изненада одбила да потпише споразум, тражећи гаранције да ће права њене мале групе етничких Румуна у Србији бити боље заштићена.

На велико изненађење свих, Букурешт је инсистирао на томе да се коначна одлука пребаци за самит који је одржан наредних дана, за када је првобитно очекивано да ће бити формално потврђен нови статус Србије.

Стога је припремљени нацрт закључака, на којем је стајало да Савет ЕУ одлучује да се Србији додели кандидатура, прерађен на самом састанку у то да Савет "препоручује давање кандидатског статуса и да очекује да то Европски савет потврди".

Тадашњи председник Борис Тадић изјавио је да је Савет ЕУ "само препоручио" да се Србији додели статус кандидата за чланство у ЕУ и да "још постоји могућност да се поништи и оваква препорука".

"Не треба рећи да је све готово, биће тек на Европском савету, ја се надам. До тада треба да радимо као што смо радили претходних 48 сати, као што смо радили и претходних месеци испуњавајући све критеријуме", казао је Тадић.

Везано за захтеве Румуније, рекао је да су му познати, јер је већ разоварао о томе са румунским председником, али и да мисли да они нису оправдани.

У Бриселу тада нису знали разлог блокаде, а један неименовани званичник ЕУ је за српске медије рекао да Румунија блокира Србију због мањинских питања, односно позиције Влаха и њихоог права да се изјашњавају као Румуни.

У кулоарима се тада, такође, могло чути и да је разлог кочења жеља Румуније да на састанку шефова држава и влада издејствује зелено светло за улазак у шенгенски простор. Наиме, иако су Комисија и готово све земље чланице закључиле да су Румунија и Бугарска испуниле услове за ступање у Шенген, испречила им се блокада Холандије.

Део од отприлике 40.000 припадника етничке влашке заједнице себе сматра Румунима, док остали Власи себе сматрају Србима. На попису 2002. године у Тимочкој крајини као Власи се изјаснило више од 40.000 људи, док се као Румуни декларисало њих 4.500.

Четири године касније сада бивши румунски председник Басеску тврди да Румунија има "карту у рукаву" јер може да не ратификује прикључење Србије ЕУ и након завршетка претпристпних преговора, јавиле су агенције Ађерпрес и МТИ.

Ађерпрес, наиме, преноси,  да су на слободном универзитету одржаном у месту Извору Мурејулуи, а на којем традиционално учествују представници прекограничних Румуна и Румуна који су у мањини у Земљи Секеља, представници Румуна из Тимочке крајине захтевали да Румунија одлучније захтева примену споразума из 2012.

"Желимо да Србија постане чланица ЕУ, али желимо и да се и ми прикључимо с нашим основним правима: да имамо румунске школе, литургије на румунском и румунску штампу", рекао је Предраг Балашевици, потпредседник културног удружења Румуна и Влаха из Србије "Ариадне Филум".

Популарност десничарског ПМП-а, на чијем челу је Басеску, је, како се тврди, у порасту и тренутно ужива подршку шест до осам одсто бирача.

У Румунији ће се до краја године одржати парламентарни избори.