Вулетић: Отворени утицај се "великимa" враћа као бумеранг

Владимир Вулетић, такође, истиче да светски центри моћи отвореним и директним акцијама не постижу много, осим што изазивају реакцију јавности, сматра.

Коментаришући да ли је у случају службеника Амбасаде САД на протесту у Београду реч само о "присуству", како наводи америчка страна, или "ангажману", како оптужује део политичке и шире јавности, Вулетић каже да у Србији свако, па и службеник било које стране земље, може да узме учешће у различитим дешавањима, али указује да се та врста понашања може вратити као бумеранг.

"Та врста понашања се, чини ми се, враћа као бумеранг управо америчкој амбасади, односно америчкој политици, јер би њихова политика, због 1999. године и односа значајног дела популације према САД, морала бити много пажљивија", каже Вулетић.

Вулетић истиче да је утицај великих сила на мале земље увек постојао, а да је последњих деценија највише представљен кроз такозвану "меку" моћ, првобитно САД, а коју деценију касније и Русије.

Према његовим речима, утицај на владе постоји, али је мање-више реч о економским притисцима, а да је много интересантнији и заступљенији утицај на друштво и инситутуције.

И док Американци још од шездесетих и седамдесетих намећу своје вредности и различите демократске моделе, руски утицај је последњих година сличан, мада фокусиран на помоћ Србији у међународној утакмици - у вези са Косовом и "српским националним интересом". 

Где они прелазе границу легитимног утицаја у сувереној земљи дискутабилно је питање, јер је утицај великих држава увек ход по ивици, каже Вулетић.

"Граница се прелази онога тренутка уколико се тај утицај врши директно. Али, они су већ верзирани, дају изјаве које су на неки начин увек увијене у обланде и тешко је утврдити где је тај утицај прешао у нешто што је директно мешање", каже Вулетић.

Подсећа да се дешавало да представници и руске и америчке амбасаде у одређеним ситуацијама пређу ту линију, кад дају недипломатске изјаве.

Међутим, Вулетић сматра да таква врста утицаја ствара одређену реакцију, али да се тиме ништа не постиже, бар не онолико колико постижу на основу меке моћи, кад своје амбиције и жеље пласирају тако да они којима су упућене не мисле да су под присилом или принудом, већ да је то оно што и сами желе.

"То је нешто чиме се велике силе најбоље служе, јер имају довољно ресурса, пре свега финансијских, да се на такав начин односе према земљама у којима желе да изврше одређени утицај", указује Вулетић.

Према његовим речима, утицај великих сила у Србији ће бити све већи, поготово због заоштравања односа између САД и Русије на глобалном нивоу, али и чињенице да је Балкан увек интересантан.

"Поље сукоба је глобално и одвија се у свакој земљи, поготово тамо где постоји та клацкалица и традиција утицаја као што је то у Србији, где имате значајни традиционални руски утицај, али и значајан амерички утицај", закључује Вулетић.