Удовички: О ангажžману у влади ћу причати сa Вучићем

Немам шта да кажем о томе да ли ћу бити у наредној влади, рекла је Кори Удовички новинарима у Влади Србије.

"О томе ћу разговарати са премијером кад за то дође време'', поручила је Удовички на конференцији за медије на којој је говорила о рационализацији у јавној управи.

Министарка је навела да је укупно смањење броја запослених, од почетка рационализације у јавној управи веће од 16.000, што је 1.500 људи више него што је планирано.

"Можемо да заборавимо ону застрашујућу цифру вишка од 75.000 људи, на коју смо се обавезали да смањимо на почетку трогодишњег програма. Жељено смањење буџетског дефицита је заправо већ постигнуто и, према томе, није више тако велики притисак да се на овај начин смањује буџетски дефицит, то је био главни разлог што је тада та цифра одређена", рекла је Удовички.

Нагласила је да је од почетка 2015. године, од укупног броја људи који су напустили јавну управу, њих 9.500 отишло у пензију, рационализацијом је смањено 4.800, док су остали отишли добровољно - у пензију, самоиницијативним раскидом радног односа...

Министарка је нагласила да није, као што је то био случај раније, било подстицаја да људи раније оду у пензију уз велике отпремнине.

На локалном нивоу, објаснила је, смањен је број запослених за око 6.000, а на нивоу централне државе за око 10.000.

Удовички је пријатно изненађена што је на захтев за рационализацију, који је послат на адресе око 70 одсто општина у Србији, одговорило њих чак 91 одсто.

На локалу је отпуштено или пензионисано 6.000 службеника, чак половина њих је из свега осам градова - предњаче Београд , Нови Сад, Крагујевац, Суботица... Вршац једини није доставио план и извештај о реализацији отпуштања. 

Према министаркиним речима, у Србији је ситуација таква да је сада на сваких 100 становника запослено и 6,7 људи у јавној управи, што је мање него у европским државама, где на 100 становника ради осам до 8,5 службеника.

Задата смањења, како је објаснила, нису била линеарна и не треба да буде тако.

Највећи терет у овом таласу рационализације поднели су, поновила је Удовички, највећи ресори попут здравства, Министарства унутрашњих послова, просвете, правосуђа.

Прецизирајући, навела је да је у здравству број запослених мањи за 4.700 људи, у МУП-у за 1.800, просвети за 1.600.

Надлежни признају да је просвету најтеже контролисти због комбиновања фонда часова и да није добро што су из здравства уместо административног особља добровољно одлазили лекари и медицинске сестре.

"Смањење броја запослених није једноставан задатак, морамо да га радимо али неће моћи да се не зна како се сече, него ће морати да се пажљиво промишља и реорганизује процес, и то је оно што грађани могу да очекују од нас и од будуће владе", рекла је Удовички.

Говорећи о броју оних који би у овој години у процесу рационализације могли да оду из јавне управе од 7.000, а коју је оквирно поменуо мандатар Александар Вучић, министарка је оценила да ће у великој мери то моћи да се оствари уз пензионисање.

Како је рекла, очекује да они буду слично распоређени као до сада - већи ресори да носе већи терет, и да ће највише људи одлазити кроз пензионисање.

"Свесни смо да до сада није цела рационализација постигнута циљаном реорганизацијом, већ нисмо лако дозвољавали да се замене пензионисани запосленима. Мораћемо да водимо рачуна о томе да негде треба и новог запошљавања. Важно је да заменимо најважније међу њима, али не и остале. Морамо да будемо опрезни, јер постоје институције и организације којима озбиљно недостаје кадра”", рекла је Удовички.

Истакла је да је претходна оцена да ће бити потребно да кроз овај процес из јавне управе оде 75.000 људи била дата пре резултата функционалне анализе коју су спровели стручњаци Светске банке, на основу које се стекао увид где има вишка а где мање запослених, и зато се од тог броја одустало.

"Сви смо склони да верујемо да нам је држава велика и пребирократизована, имамо вишак бирократије, 'фали ти један папир' и даље постоји и зато нам се чини да је држава превелика”, рекла је Удовички.

Анализа је такође показала и нерационалности пре свега у мрежним институцијама, које имају филијале широм земље, попут ПИО Фонда или Републичког геодетског завода.

"Наследили смо организацију из југословенског времена, децентрализовану с филијалама у свакој општини. Али тада није било информатичког система, све се радило ручно, а данас то можемо да променимо", објаснила је Удовички додајући да информатичка технологија омогућава размену података, па институције могу да се увежу, а сада негде јесте тако, а негде још има посла.