"Дојче веле": ЕК модификује захтеве према Србији?

Делује, међутим, вероватније да ће отварање првих поглавља сачекати словачко председавање у другој половини ове године, поручује немачки радио.

Дипломатски извори кажу да је највећи проблем у Загребу и да се само чека на зелено светло одатле.

Како истиче радио, позивајући се на више дипломатских извора, упркос дипломатској активности по питању хрватске блокаде српских преговора са Европском унијом, на том пољу и даље влада "статус кво".

Дојче веле истиче да се у једном интерном папиру Министарства спољних послова Немачке наводи да Холандија жели да отвори преговарачка поглавља 23 и 24 до краја јуна и да тај став јасно подржава Немачка.

„"Услови за отварање поглавља 23 су, према нашем виђењу, испуњени одговарајућим акционим планом. Стога се залажемо за подршку одговарајућем извештају ЕК", стоји у документу у који је Дојче веле имао увид.

Подсећа се на три хрватска захтева, односно да Србија ограничи надлежност за ратне злочине на своју територију и држављане, да испуни све захтеве Хашког трибунала, и да утврди механизам према којем би представницима хрватских мањина било загарантовано место у скупштини.

Од та три захтева, Немачка има једино разумевања за услов сарадње са Трибуналом, истиче Дојче веле.

У документу се наводи да остали хрватски захтеви превазилазе надлежности Комисије и нису покривени европским правом, а извори немачког радија оцењују да то значи да су друга два захтева политичке, а не правне природе.

"„Мислимо да је лопта у хрватском дворишту. Као председавајући се надамо да ће Хрватска сигнализирати да је спремна да промени став", рекао портпарол холандског представништва у Бриселу Дирк-Јан Вермеиј.

Истакао је да су холандски председавајући у контакту са Загребом, али да одатле још нема сигнала да би позиција могла да се промени.

Иако се хрватске примедбе односе на поглавље 23 због њега је, подсећа радио, закочено и поглавље 24. јер је намера Брисела да у пакету отвори та два поглавља која се тичу владавине права, људских права, слободе и безбедности.

Вермеиј тврди да су сви радни и припремни састанци обављени и да се чека једино зелено светло Загреба.

О три хрватска захтева се већ, како је рекао, "интензивно дебатовало", те на амбасадорском нивоу "више нема потребе за новим састанцима, само би требало да знамо да ли можемо да кренемо даље или не".

"До краја председавања „имамо само шест недеља, па се надамо да ће нам Хрвати ускоро саопштити да су спремни – али то је до њих", поручио је Вемериј.

У документу стоји да ни састанци хрватског шефа дипломатије са холандским односно немачким колегом у другој половини априла нису променили став Загреба.

Додаје се да је Комисија пристала да изађе у сусрет „оправданим хрватским захтевима“, али саговорници немачког листа верују да се ради о "симболичкој промени става".

„Остаје отворено како ће и чиме Хрватска на крају бити убеђена да попусти своју блокаду“, рекао је један од извора Дојче велеа у Берлину.

Када ставови у Бриселу буду модификовани, тражиће се да се Србија изјасни о њима, додаје радио.

Од Србије није затражена промена позиције 

Други извор у Комисији каже да од Србије није затражена промена позиције јер пре тога свих 28 чланица и сама Комисија морају да формулишу заједнички став.

„Ми једноставно тражимо решење. Морамо некако да разрешимо ситуацију“, рекао је неименовани извор који се, наводи радио, није изјашњавао о томе у којој мери би евентуално од Београда могли да се траже уступци о хрватским захтевима.

У Немачкој постоји велико незадовољство што Хрватска кочи српске преговоре са ЕУ, те је хрватски шеф дипломатије Миро Ковач позван да Одбору немачког Бундестага објасни такав став.

Утицајни демохришћански посланик Гинтер Крихбаум, који води тај одбор, рекао је тада за Дојче веле да Загреб „злоупотребљава ЕУ“ за спровођење билатералних захтева.

Након тога су се у медијима појавиле спекулације о томе како би и Румунија и Бугарска могле да се придруже хрватској блокади тражећи већа права за своје мањине у Србији.

У канцеларији немачког амбасадора при ЕУ демантују да су друге земље подржале хрватски став. „Ради се искључиво о Хрватској“, истакли су тамо за Дојче веле.

Упркос томе што очигледно у позадини постоји жива дипломатска активност и што ЕК ради на некаквом компромису, у Загребу и Београду су званично "ушанчени на својим позицијама и понављају да је лопта у дворишту оних других", додаје немачки радио.

Тако је амбасадор Хрватске при ЕУ Мато Шкрабало прошле недеље на састанку рекао да нема зеленог светла, док је Ковач након тога истакао да је Хрватска „подржала отварање преговора са Србијом, али ићи даље у преговорима значи испунити критеријуме“.

Са друге стране, српска министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да се "вртимо у круг" и да се Србија све време понаша конструктивно.

"Ствар је договора и налажења решења између држава-чланица и ЕК“, додала је она.

Словачки шеф дипломатије Мирослав Лајчак у више наврата је рекао да ће проширење ЕУ бити један од приоритета председавања његове земље Унији, те да се нада да ће у тих шест месеци у преговорима са Србијом бити отворено више поглавља.