Амбасадор Ли: Председник Си Ђинпинг долази у Србију

Ли је подсетио да је председник Србије Томислав Николић упутио позив кинеском председнику да посети Србију, а да је то учинио и премијер Вучић током посете Кини.

"Наш председник је са задовољством прихватио позив. Договарање тачног термина је у току", рекао је амбасадор у разговору са новинарима у кинеској амбасади.

Премијер Вучић најавио је прошлог месеца да ће председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг у јуну посетити Србију.

"Већ крајем јуна верујем да ћемо овде у Смедереву да дочекамо председника Народне Републике Кине и да коначно 'Хестил' преузме смедеревску Железару", рекао је Вучић после потписивања купопродајног уговора за Железару, којим је кинеска компанија "Хестил" преузела 98 имовинских целина Железаре за 46 милиона евра.

Председник Николић упутио је почетком маја и званичани позив председнику НР Кине Си Ђинпингу да посети Србију и предложио датум посете, истакавши да би то био добар подстицај за унапређење већ добре сарадње двеју земаља.

Николић је истакао да је за Србију сарадња са Народном Републиком Кином од стратешког значаја, због традиционалног пријатељства и разумевања између наших народа и бројних заједничких привредних пројеката.

У том смислу Николић је у разговору са кинеским амбасдором Ли Манчангом предложио и да Србија и Кина потпишу свеобухватни споразум о стратешком партнерству.

"Спорове решавати дијалогом"

Кинески амбасадор изјавио је да су острва у Јужном кинеском мору око којих се Кина спори са неколико суседних земаља од давнина део кинеске територије и поновио став Кине да неће прихватити одлуку Сталног арбитражног суда у Хагу у спору са Филипинима, јер Пекинг ту арбтиражу није тражио.

Пекинг, како је рекао, остаје на становишту да размимоилажења и спорове, укључујући спор са Филипинима око неких од Острва Нанша, познатих и као Острва Спретли, треба решавати дијалогом и преговорима.

"Ми не прихатамо одлуку Арбитражног суда у Хагу. Кина и остале земље потписале су документ назван Декларација о понашању страна у Јужном кинеском мору. У тој Декларацији се наглашава да ће заинтресоване стране решити спорна питања заједно путем преговора", објаснио је амбасадор у разговору са групом новинара у кинеској амбасади.

Политика Кине је да поштује оно што је обећала, али да оно што није обећала не спроводи, додао је он

Према његовим речима, оства у Јужном кинеском мору су од давнина део кинеске територије, што је после привремене јапанске окупације за време Другог светског рата потврђено Каирском декларацијом из 1943. и потом Прокламацијом из Потсдама којима је Кина је добила назад те територије.

"Американци су нам тада помогли у примопредаји, послали су своју флоту на којој је била кинеска делегација", подсетио је он.

Касније 1948. године тадашња кинеска влада је објавила испрекидану линију од девет црта. Циљ је био да се обнови кинески суверенитет, додао је Ли, напомињући да ни једна земља тада није оспорила ту линију.

Спор је, како је навео, настао тек 1970-их и интензивиран последних двадесет година зато што су у том подручју примећена налазишта нафте и гаса, тако да неке земље покушавају да заузму та острва чему се кинеска влада чврсто супротставља.

Потенцијална налазишта су један разлог, а други је то што људи када постоји сукоб једне мале и једне велике земље обично имају симпатије према малој земљи, навео је амбасадор.

"У овом случају то је погрешно, а рекао бих и да Филипини имају подршку неких других земаља ван региона да провоцирају нашу земљу. То је суштина", казао је амбасадор

На питање о којим је земљама реч, он је рекао да Јапан, на пример, активно учествује у томе и "бесплатно поклања неке војне бродове и убрзава војну сарадњу са Филипинима".

Кина води мирољубиву политику са свим земљама, а тако се поставља и према суседним земљама, рекао је Ли.

"Уколико не можемо да решимо тај проблем, ми се залажемо да заједнички вршимо експлоатацију нафте и гаса или других богатстава. Да градимо пријатељску атмосферу и поверење. Када у томе успемо, наша будућа генерација ће бити паметнија од нас и наћи начин да решимо тај проблем", каже амбасадор.

Полемика са САД о слободној пловидби 

Када је реч о полемици са САД о слободној пловидби у Јужном кинеском мору, он је рекао да што се тиче пловидбе цивилних и трговачких бродова није било никакве сметње, али да су војни бродови нешто друго.

"То су наше територијалне воде и ниједна земља не дозвољава страним војницима да слободно долазе у њену територију", магласио је Ли.

На питање о потенцијалу за ескалацију размимоилажења са САД, он је рекао да то умногоме зависи од америчке стране.

"Ми водимо разговоре са Американцима и другим земљама. Сматрамо да између Кине и Америке има много више заједничких него тачака спорења, као на пример у борби против тероризма, против загађења, у трговини. Неспоразуми попут овог у Јужном кинеском мору су ситни део укупних билатералних односа", закључио је амбасадор Ли.