Скуп "Сенка тероризма над Европом"

Говорећи на округлом столу "Сенка тероризма над Европом", Поповић је оценио да се Русија већ поставила као лидер у борби против тероризма и Исламске државе, али да не може сама и да јој је потребна помоћ и Европе која је, како каже, озбиљност ситуације схватила тек после терористичких напада на Париз и Брисел.

"Данас имамо и проблем са мигрантима, а Европска унија није нашла решење, и нема унифицирано мишљење како се борити с тим проблемом. А неконтролисани прилив миграната на европски континент представља безбедносну претњу целој Европи", сматра Поповић.

Он каже и да је бомбардовање Београда 6. априла 1941. године био терористички напад фашистичке Немачке, као што је то било и НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.

"НАТО би као безбедносна структура требало више да се бави савременим тероризмом, него тиме што шири своје позиције на границе Русије", закључио је Поповић.

Констатујући да су Србија, Русија и Европа сада у сличној ситуацији као пре 75 година, председник Спољнополитичког одбора Савета Федерације Русије Константион Косачов се пита да ли смо сада у стању да се поново ујединимо и победимо тероризам.

"Тероризам није апстракција коју можемо да посматрамо из даљине на Блиском Истоку. Међународни тероризам је освојио комуникационе ресурсе и шири идеју радикалног исламизма", указао је Косачов.

Сматра да су то, између осталог, последице различитог тумачења завршетка Хладног рата.

"Хладни рат није био наш пораз, већ заједницки договор о стварању новог света с нераздељивом безбедношћу за све. Наши опоненти су мислили да су победили и да не треба ништа да мењају, а последњих 25 година покушава да се успостави једнополарно уређење", објаснио је Косачов и додао да се том уређењу противила Русија.

Према мишљењу Косачова, да није дошло до прекида у сарадњи Русије и НАТО по питању безбедности, терористички акт у Бриселу је могао бити спречен.