Школске оцене за напредак кандидата за чланство у ЕУ

Представљање пакета о напретку Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније, Турске и Косова, које је до сада више пута одлагано, требало би да коначно буде одржано следеће недеље у Бриселу, уз учешће комесара за суседску политику и проширење Јоханеса Хана.

Као и претходних година, циљ је да извештаји које су саставили стручњаци Европске комисије пруже детаљну слику о напретку сваке од побројаних земаља у протеклој години, уз посебан нагласак на стање у областима владавине права, сузбијању корупције и организованог криминала и заштите људских права.

Овај пут, међутим, извештаји ће добити драстично другачију форму како би се избегло сувопарно бирократско фразирање, које је ранијих година чинило већи део садржаја пакета и чинило их тешко читљивим.

Комисија је протеклих месеци, иза строго затворених врата, одржала серију консултација са одабраним међународим стручњацима за Западни Балкан и Турску, који су препоручили да се извештаји убудуће саставе тако да буду разумљивији, да се обогате графичким садржајима и да се у њих уведе такмичарски елемент, кроз таблице из којих ће се видети колико је ко одмакао у односу на остале кандидате.

Сем тога, предложено је и да се земљама дају оцене од један до пет, по сличном систему какав је важио током писања извештаја у процесу визне либерализације пре неколико година, с тим да ће највиша оцена значити да је земља кандидат потпуно достигла европске стандарде у датој области, док најнижа указује на стагнацију или назадовање.

"Колико сам чуо, већина ових препорука је усвојена и извештаји ће ове године изгледати радикално другачије", рекао је Танјугу Гералд Кнаус, директор Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), невладине организације са седиштем у Истанбулу и Бриселу.

Указује да је увођење новог система јасног оцењивања, за разлику од ранијих описних и често неодређених квалификација, велики корак напред у односу на досадашњу праксу, јер ће смањити могућност да се делови извештаја погрешно интерпретирају и политизују.

Када је реч о Србији, очекује се да она ове године буде начелно повољно оцењена због напора на стабилизацији привредног и финансијског система, уз позивање на појачане напоре у реформи правосуђа и сузбијању корупције и организованог криминала.

Како ће Србија и остали кандидати конкретно проћи у новом систему оцењивања, сазнаће се највероватније 10. новембра, на презентацији чији датум одржавања још није званично објављен.