Флесенкемпер: Ширење ЕУ се све више политизује

Тобијас Флесенкемпер је, у интервјуу бечком дневнику Стандард, констатовао да је зачуђујуће да Европска комисија није успела, по први пут, да сачува ритам објављивања извештаја о напретку, наглашавајући да је политизовање процеса ширења достигао нови квалитет.

Према његовим речима, није уверљиво да Комисија, која је протеклих година савладала многе кризе, сада избегличку кризу криви за одлагање објављивање извештаја.

Чини се, како је додао, да постоји веза између посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Турској и одлагању објављивања извештаја.

"Изгледа као да постоји нада да би Турска могла помоћи да се ублажи избегличка криза у замену за мање детаљније анализирање слобода штампе и људских права", наглашава Флесенкемпер.

Истакао је да су последице тога даља национализација политике проширења, на коју чланице врше велики утицај.

"До сада је утицај био јасан, када се радило о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању, отварању преговора или отварању и затварању поглавља. По први пут је сада уочљиво да чланице поткопавају ауторитет Европске комисије и у састављању извештаја о напретку", критиковао је Фесенкемпер.

Такође је нагласио да је Европска комисија предузела важне напоре у побољшању извесстаја о напретку.

Флесенкемпер упозорава да, ако ЕУ буде показала да се може преговарати о њеним вредностима, онда инструменти за наметање реформи више неће деловати.

Упитан да ли досадашњи услови за пријем у чланство ЕУ, као што су побољшања слободе медија или људских права, више нису сматрана важним, одговорио је да се чини да сада постоји мање снажан фокус на политичким критеријумима, и да се то види у случају Македоније услед мигантске кризе.

Македонска влада, према његовим речима, не мора више да подлеже притисцима, јер је та земља потребна ЕУ, пошто је, услед мигрантске кризе, дошло до промене позиција за столом за картање.

"На Самиту о балканској рути се видело да државе региона желе да буду сматране равноправним играчима. Опхођење према њима је сада другачије. Македонија и Србија су између чланица ЕУ Грчке, Хрватске и Мађарске и нема никаквог решења без њих. Оне више нису неко ко моли, а Србија је својим доприносом у избегличкој кризи побољшала своју преговарачку позицију", уверен је немачки експерт.

ЕУ, према његовим речима, није више у позицији да поставља услове, већ тражи помоћ у савладавању избегличке кризе, због чега услови постају мање важни.

Флесенкемпер истиче да је ЕУ унутрашњо-политички под притиском и да тежи ка склапању лоших договора, а опасност је у томе да они не користе ни чланицама Уније, ни избеглицама, а ни земљама дуж балканске руте.