Ђурић: Време да Београд и Приштина директно разговарају

На конференцији "Изградња српско-албанских односа", Марко Ђурић је истакао да ће у наредном периоду Влада Србије предузети све што може да у потпуности либерализује проток роба, људи и капитала на овом подручју, преноси Танјуг.

"Мислим да је дошло време да и институције у Приштини ураде исто. Мислим да је дошло време да у директном дијалогу седнемо и разговарамо, како ћемо то да постигнемо, не свађајући се сваког дана и не производећи свакодневно политички циркус који никога није помирио", рекао је Ђурић.

На конференцији која је одржана у јужном делу Митровице, Ђурић је рекао да је дошло време да се окрене нови лист у српско-албанским односима и поручио представницима Приштине да у Београду имају партнера за тако нешто.

Ђурић је поручио грађанима на Косову и Метохији да треба да искористе шансу која се налази пред њима како би имали сигурну и мирну будућност.

Изразио је спремност да се размотри оснивање заједничких компанија, заједничка улагања и заједничке иницијативе за привредни развој.

"Оно што су претходних недеља радили премијери Рама и Вучић треба да наставимо да радимо на свим нивоима, када је реч о Србима и Албанцима и на свим територијама где живимо", поручио је директор Канцеларије за КиМ.

Само тако ћемо обезбедити сигурну и богату будућност за Србе и Албанце на овом подручју, додао је Ђурић и нагласио да не треба и да нема места свађама.

"Ни Срби ни Албанци неће бити успешни ако не буде помирења. Мислим да је дошло време да нисмо инфантилни. Мислим да је дошло време да разговарамо директно, да разговарамо не тако што ћемо стално понављати – ви да сте Република – ми да сте Покрајина, јер се око тога никада нећемо сложити", истакао је Ђурић.

"Мислим да је дошло време да опростимо једни другима, да директно разговарамо, да смо довољно зрели и одговорни да можемо, свако од нас, да сачува своју истину и свој идентитет, своју културу све механизме националног самоодлучивања, а да то учинимо једни у присуству других. Нису ваљда Срби и Албанци два најгора народа у Европи?", каже Ђурић.

Стојановић: Срби на Косову и даље угрожени

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић каже да се Срби на Косову још увек осећају угроженим и да већинско становништво треба да преузме одговорност за стање у косовским институцијама.

"Наш народ се још увек осећа угроженим на Косову, добар део њих продаје своју имовину и одлази са Косова", изјавио је Стојановић на конференцији. Можда је то ствар која се некима свиђа, ја сам апсолутно убеђен да се највећем делу Албанаца то не свиђа, истакао је Стојановић и нагласио да због тога треба да разговарамо искрено о односима Срба и Албанаца.

Заменик косовског премијера је казао да је једна од најтежих тема у последњих годину дана на Косову била Ђаковица.

"Али били смо скоро тамо и косовска полиција је одрадила свој посао до краја перфектно и професионално, за мене је то позитиван пример и без обзира на то што је постојала група људи која је тог дана дошла у Ђаковицу да просипа мржњу, они нису били у могућности да угрозе оне који су само дошли да виде своју цркву и прођу поред своје куће. Полиција је урадила свој посао како треба и у Ђаковици и у Мушутишту истога дана", рекао је Стојановић.

За поштовање права на Косову и рад институција већинска одговорност је на већинској заједници, рекао је и нагласио да већински народ треба да преузме већинску одговорност, јер нису Срби ти који могу пресудно да одлучују да ли ће се ситуација у правосуђу и у осталим деловима система значајно променити на боље.

"Сигурно ћемо бити подршка за све позитивне процесе. Али нити ће Срби и ЗСО која је препозната као претња иако није претња никоме, бити ти који треба да среде ствари у институцијама које данас не само по мишљењу Срба него и Албанаца и свих осталих, не функционишу довољно добро", рекао је Стојановић.

"Развој економије, услов за боље односе"

Неки од косовских Албанаца, учесника конференције, оценили су да је развој економије услов за побољшање односа између Срба и Албанаца.

Бивши председник Косова Беџет Пацоли изјавио је да ако се говори о заједничком животу и о интеграцији Срба и Албанаца онда се то мора искључиво гледати са економског становишта и на тај начин развијати друштво, излазећи изван политичких оквира.

Ако нема слободе кретања људи, роба, идеја, капитала ту неће бити интеграције међу људима односно међу нацијама, рекао је Пацоли истичући да треба брзо предузети кораке уз сав потенцијал са којим располажу Србија и Косово и међународна заједница, да се створе услови за слободно кретање људи, капитала, идеја и робе.

"Ако се то гарантује онда смо пуно тога обавили. Морамно изаћи из политичких окова и служити се позитивним примерима Европе која је формирана из једне економске иницијативе", казао је Пацоли.

За разлику од њега председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај сматра да Косово и Србија треба међусобно да се признају, како се не би стварали, како је рекао, вакуум и неспоразуми.

Харадинај оцењује да би признање Косова од стране Србије било у интересу целог Балкана истакавши да међународна заједница у томе може да одигра важну улогу, али и да је ЕУ била неуспешна на Балкану.

Харадинај наводи да се се то посебно односи на БиХ, проблем са именом Македоније али се, како је рекао, касни и у узајамном призњању Косова и Србије што, према његовим речима, представља проблем који је отворен на Балкану.

Он је закључио и да Косова треба да заврши са оним што се назива прелазна фаза транзиције и да се озбиљно укључи у све интеграционе процесе.

Харадинај је рекао и да је Трепча богатство од животног значаја за Косово.

"Даље управљење Косовске агенције за приватизацију Трепчом не представља развој ни Трепче ни привреде Косова преко ње већ само одржавање постојећег стања што је погрешно и недопустиво. Реактивирање Трепче у пуном капацитету подразумева развој читаве земље и због тога косовске институције треба хитно да се позабаве тим питањем. Садашње стање је неприхватљиво", сматра Харадинај. 

Конференција је организовна у јужном делу Косовске Митровице у просторијама ТВ Митровица, а уз подршку холандске амбасаде на Косову.

На конференцији је учествовало седам Срба и исто толико Албанаца и страних амбасадора на Косову.