Партијска књижица обезбеђује егзистенцију?

На папиру је 97 партија, али стварно активних нема толико. Идеје које нуде су разноврсне. Једну нуди и политичка странка Активна Србија, која има 3.000 чланова, а на власти је у 10 локалних самоуправа. На челу партије је лице добро познато јавности, политички аналитичар Душан Јањић.

"Неки кажу, аха треба му новац сад је ушао, гарантујем да у мом случају то није. Постоји нешто друго, ја имам тај проблем што мислим да је Србија зрела за укрупњавање политичких странака и потребно је да бирачи кажу која је то странка која може да опстане", каже Душан Јањић.

Међу странкама су и оне које се боре за повратак краља. Кажу, имају више од 11.000 чланова.

"То је наша идеја, повратак Краљевине Србије, уставне парламентарне Краљевине Србије, државно уређење које је српском народу одузето после Другог светског рата, одузели су комунисти и Тито", каже Љубомир Симић из Српске монархистичке странке Српска слога.

Иако не оспоравају легитимно право грађана да се политички удружују, стручњаци су сагласни да за функционисање демократије у земљи величине Србије није неопходан тренутни број странака.

"Оно што је такође занимљиво су показатељи из бројних истраживања јавног мњења, где ће многи рећи да се не проналазе у политици ниједне од партија које постоје на политичкој сцени. То јасно говори да још увек постоји простор и неких нових играча који до сада можда нису регистровани као политичке странке или чак и немају намеру да се региструју, већ желе да на таласу неког антипартизма, листе групе грађана дођу у парламент", каже Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

Идеја да је партија само вид политичког деловања изгледа да је заборављена. За партијске чланове, кажу стручњаци, чланство у странци је више начин за обезбеђивање егзистенције. Да ли је то прави разлог да их имамо готово стотину?

"Људи су схватили да је отприлике у Србији то најпрофитабилнији посао, схватили су да преко тога могу да остваре неке друге утицаје. Тим мотивима који стоје са стране се показује да је неки политички ангажман увек бољи него неки други - на пример, ангажман у привреди. То је, по мом суду, једна лоша чињеница која се само показала кроз овај регистар", каже Ђорђе Вуковић из Цесида.

Не постоји универзално правило колико би партија требало да постоји на нашој политичкој сцени. Број зависи и од тежине постављених услова приликом регистровања, који су пооштрени, па је 10.000 потписа потребно за оснивање странке, а 1.000 за партију која заступа интересе националне мањине.