СПС и ДС за персонализовани пропорционални изборни систем

"Применом тог изборног система успоставља се политичка и репрезентативна веза грађана-бирача и кандидата-изабраних представника, јер бирачи унапред знају име и презиме кандидата за које гласају и који их потом представљају", рекла је шефица посланика СПС Дијана Вукомановић, преноси Танјуг.

Предлог СПС је и да парламент, како је рекла Вукомановић, има око 190 посланика, што је оптималан број.

"Рационално је смањити број посланика, а у циљу изналажења оптималног броја потребно је утврдити критеријуме који ће узети у обзир репрезентативност сваког посланичког места у односу на број становника, њихову територијалну и нарочито полну структуру", рекла је шефица социјалиста у скупштини. 

Она је додала да СПС указују да би применом критеријума кубног корена, односно израчунавањем кубног корена броја становника добили отпималан број који би се кретао око 190.

Вукомановић је додала да би тај критеријум могао да се примени и на остале нивое власти.
СПС, такође, сматра да треба смањити број потписа грађана за покретање народне иницијативе са садашњих 30.000 на 15.000 и за покретање иницијативе за промену Устава са 150.000 на 100.000, што је предвиђао Устав из 1990. године.

Када је у питању Војводина, СПС је против тога да покрајина има законодавну, извршну и судску власт, јер би то, сматрају, био покушај формирања "државе у држави".

Вукомановић је мишљења да нису потребне структурне промене позиције те покрајине у уставно-правном систему Србије, него само прецизирање постојећих решења и коришћење свих могућности које постојећој аутономији дају карактер функционалности.

ДС, како је рекла посланица те странке Александра Јерков, сматра да целокупан правац реформи мора ићи у два смера - успостављање контроле власти и укључивање грађана у политички систем и политичке процесе, као и да без промене Устава Србије не може бити озбиљне промене политичког система. 

"Промена Устава није ништа страшно о чему не треба говорити, али је проблем што се о томе говори из тренутних политичких потреба. Готово да не постоји ниједан озбиљан предлог за свеобухватну системску промену Устава", рекла је Јерков.

Она је додала да је за ту странку питање броја посланика потпуно секундарно питање, јер то неће довести до уштеда, нити до ефикаснијег рада највишег законодавног тела Србије.

Како је навела, много већи проблем непостојање политичког и личног интегритета људи који су изабрани и који представљају грађана, због чега све промене морају ићи у правцу успостављања везе оних који бирају и оних који су изабрани.
ДС се залаже за увођење персоналног пропорционалног система на сва три нивоа власти, односно да Србија има онолико изборних јединица колико се посланика бира, да свака странка за сваку изборну јединицу кандидује једног кандидата, као и да државне органе треба у потпуно изоставити из процеса избора судије и тужилаца.

Када је у питању избор председника Србије, Јерков је навела да треба или задржати постојећи начин избора и проширити му надлежности или увести посредан избор уз задржавање садашњих надлежности, на шта је указала и Вукомановић.

ПУПС поздравља иницијативу за покретање свеобухватног разговора о реформи политичког система, рекао је посланик те странке Момо Чолаковић, наводећи да такав разговор није постојао од почетка транзиционих процеса крајем 80-тих и почетком 90-тих година.

Уз напомену да у том послу мора бити човек појединац и да све што се ради мора бити у корист грађана, Чолаковић  је казао да новим уставним решењима треба, поред осталог, ићи на то да се поправи положај најстаријих грађана.

"У Уставу треба поменути и старе људе као категорију о којој су држава и друштво дужни да се старају", рекао је Чолаковић, додајући да тај највиши правни акт треба да садржи јасну одредбу која ће обавезивати децу да се брину о својим старим родитељима, као и да се пензије морају признати као уставна, стечена и неотуђива, а не као економска категорија.

ПУПС, према његовим речима, сматра да треба и даље да се примењује пропорционални систем, али да он треба да буде побољшан на начин да се оствари већа веза између грађана и оних који се бирају, да Србија буде једна изборна јединица, да се цензус за улазак у парламент са пет смањи на три одсто, као и да треба размотрити да се повећа број потребних потписа грађана за регистрацију политичких странака.

Наредни круг слушања биће одржан између 20. и 25. јула, када ће мишљење о реформи политичког система изнети СНС.