Отварање поглавља зависи од односа Београда и Приштине

"Ми смо захтевали да Србија и Косово разговарају једно са другим", рекла је Меркелова која ће 8. и 9. јула боравити у Београду и подсетила да су управо ове седмице поново вођени свеобухватни разговори са комесаром за спољну политику ЕУ Федериком Могерини, преноси Танјуг.

"Оно што пре више година уопште није било могуће - да се у једној просторији седи и преговара - данас је могуће. Има још веома пуно да се уради, али постоје заиста добри знаци. И ми притискамо да се тај процес убрза", рекла је Меркелова додајући да се отварање првих поглавља у преговорима са Србијом повезује напретком у односима Београда и Приштине.

Немачка канцеларка је такође рекла и да се мере у вези са Косовом повезују са тим да се обе стране труде да иду напред.

Поводом посете албанског премијера Едија Раме Београду у октобру прошле године и питања о томе да ли се нада да ће њена посета допринети приближавању те две земље, Меркелова је рекла да ту постоји и светлост и тама.

"Ми видимо и светлост и таму", рекла је она и додала да је то што је албански премијер, после дуго времена, био у Србији, знак наде.

"Дакле, постоји мало семе наде", рекла је она и подсетила да је Немачка прошле године организовала конференцију о западном Балкану, а ове године је то у Аустрији.

"Обе земље, Албанија и Србија, раде веома активно, да би се циљеви те конференције и остварили", рекла је Меркелова и додала да то значи, да се напредује са инфраструктурним пројектима, на размени омладине и научника.

"И, кроз те практичне, мале кораке можемо доћи до тога да се напетости разграђују", рекла је немачка канцеларка и додала да је то је још један дуг и напоран процес, односно, пут "којим, упркос томе, морамо ићи".

И поред свих тешкоћа напредак

Меркелова ће осим Србије посетити и Албанију и Босну и Херцеговину и каже да је свим земљама западног Балкана дата приступна перспектива за ЕУ.

"Верујемо да се само тако могу решити конфликти између тих земаља. И, при свим тешкоћама које још увек имамо, постоји напредак", оценила је Меркелова у видео-поруци, одговарајући на питања студента Лукаса Вертенбаха.

"Укупно се може рећи да смо отишли напред, али да и сада као и раније постоје многи велики проблеми. Посебно у БиХ..... где политичка ситуација још стагнира", као и да се у Албанији још пуно тога мора учинити, рекла је Меркелова.

Коментаришући оцену да су у Србији Роми дискриминисани и питање зашто је Немачка, онда, дала статус "земље сигурног порекла" Србији, Меркелова је рекла да у прилог таквом статусу говори и то да у Немачкој скоро нема азилантнских захтева који су одобрени.

У прилог томе говори и што су Велика Британија, Француска и друге европске земље, такође, означиле Србију као "земљу сигурног порекла", као и то што је Србија предузела низ мера које смањују дискриминацију Рома, указала је Меркелова и додала се, ипак, мора јасно рећи да та дискриминација још постоји.

Она је најавила да ће у Београду и о томе разговарати.

"Ја ћу и о томе причати", рекла је Меркелова и додала да Србија у овој декади спроводи инклузију Рома, од 2005. до 2015. године и да, при том, постоји и цео низ европских фондова, посвећених управо уклањању такве дискриминације.

"Није само Србија та, где је положај Рома тежак, ту су и друге земље", рекла је Меркелова и подсетила да је са шефом косовске владе недавно о томе у Берлину разговарала, "пошто такође и тамо постоји велика дискриминација".

Одговорност ЕУ на Косову

На констатацију да је између Албаније и Србије Косово које Србија није признала и питање о одговорности ЕУ за ситуацију на Балкану и шта ЕУ тамо може да учини, Меркелова је рекла да ЕУ тамо сноси одговорност.

"Ми, тамо сносимо одговорност. Желим да подсетим на то да су стотине војника на Косову, како би напетости између Албанаца на Косову и српске мањине смањили", рекла је Меркелова и додала да постоји и Еулекс.

"И ми смо се тамо увек веома ангажовали за сигурност. Ми смо захтевали да Србија и Косово разговарју једно са другим", рекла је немачка канцеларка и подсетила на разговоре који су ове седмице вођени са комесаром за спољну политику ЕУ Федериком Могерини.