Варга: Газиводе важно питање за почетак преговора

Ласло Варга је, одговарајући на питање због чега нису започети преговори о прва три поглавља ни након годину и по дана, за Мађар со рекао да у вези са тим постоји консензус међу чланицама ЕУ о томе да се о њима може преговарати само "у пакету", а да Србија још није стигла на ниво који би задовољио очекивања свих чланица Уније, преноси Танјуг.

"У случају поглавља 23 и 24 се ради о томе да се од стране Уније још нису прихватили акциони планови везани за ова поглавља. Ови акциони планови разрађују шта Србија треба да уради у оквиру реформи у циљу прикључивања. У случају поглавља 35 ради се о томе да се још није завршило извршавање Бриселског споразума потписаног у априлу 2013. године", рекао је Варга, који је и посланик Савеза војвођанских Мађара.

Варга је поновио да је тренутно веома тешко рећи када се тачно могу отворити преговори у вези са ова три поглавља, али да би се, у принципу, то би могло десити већ у року од неколико недеља.

"И српски премијер је говорио о томе у последње време изражавајући наду да ће поглавља бити отворена већ током јуна. Ово је теоретска могућност. Што се тиче праксе, из знакова које и ја лично примам од чланица ЕУ, чини се да је много реалније очекивати отварање ових поглавља током другог дела ове године", рекао је Варга.

Прецизирао је да ће Европска комисија у октобру приказати извештај о земљама, а према његовим проценама ће одлука о отварању преговора о овим поглављима бити донета на следећем самиту ЕУ који се обично одржава у децембру.

"Али, понављам, теоретски је могуће да се ова поглавља отворе већ у јуну или септембру. Овог момента нико не може са стопостотном сигурношћу рећи када ће се то догодити", наглашава Варга.

Упитан шта Србија мора да учини да се ова поглавља ове године сигурно отворе, навео је да су у вези са поглављима 23 и 24 Србији преостали само "минимални задаци", јер ће чланице ЕУ "за кратко време прихватити акционе планове или ће евентуално затражити ситне корекције".

У случају поглавља 35, Варга оцењује да се ради о "заиста тешком питању" - о хидроелектрани Газиводе и припадајућој инфраструктури, за коју је оценио да представља значајан део "косовског система снабдевања електричном енергијом".

"Тренутно се чини да је то велико питање где Београд мора да се договори са Приштином. Ради се о постројењу чији се већи део налази на територији уже Србије, а мањи на територији Косова, али од овог система зависи значајан део снабдевања Косова. Ако се дође до договора поводом овог питања, вероватно ће се установити да је Србија спремна на отварање преговора о поглављу 35", објашњава Варга.

Он нема сазнања у вези очекивања ЕУ приликом решавања овог питања, али процењује да ЕУ вероватно подржава решење које је прихватљиво за обе стране, додајући да су ставови Београда и Приштине тренутно прилично удаљени.

"Косово захтева цео објекат за себе и на њега гледа као на косовску својину. Србија, наравно, има сасвим другачији приступ овом питању с обзиром на то из каквих је средстава изграђена пре више деценија ова хидроелектрана, односно с обзиром на то колики део објекта лежи на територији уже Србије", каже Варга у интервјуу за Мађар со.

Варга сматра да је за Србију важно и осигурање снабдевања струјом северног Косова, односно српског живља на том простору.

Србија због тога, по његовом мишљењу, подржава "некакав мешовити модел" према којем би Заједница српских општина на северу Косова била одржавалац ове хидроелектране и пратећих објеката.