Вучић: Даља деоба на партизане и четнике штети Србији

Премијер Вучић је рекао да су Србији, више него икада, потребни слога и јединство грађана, а не продубљивање вишедеценијских сукоба и подела.

Вучић напомиње да разуме да је пресуда о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића код неких изазвала одушевљење, а код других тугу и бес, али да што пре то превазиђемо, бићемо ближи победи пристојне, модерне и успешне Србије.

"Ова пресуда свакако неће моћи да оживи Михаиловића, нити би га супротна начинила више мртвим него што јесте. Доста је било српских подела и крајње је време да са тим завршимо. Србија је једна, наша заједничка отаџбина, једна за све нас тако различите, и зато треба заједно да гледамо у будућност, а не да се делимо због прошлости", истиче премијер Вучић.

Поручује и да Србија мора да буде демократска, земља победа која се поноси антифашистичким духом.

"Србија хоће и мора да буде демократска, Србија може да буде земља будућих победа, баш као што је побеђивала у Другом светском рату. Србија је једна од ретких земаља са истинском антифашистичком прошлошћу у овом региону, Србија се поноси својим антифашистичким духом данас и Србија ће умети да сачува и од свакога одбрани своју антифашистичку будућност", закључује председник Владе Србије Александар Вучић у изјави за Данас.

Виши суд у Београду рехабилитовао је у четвртак команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. Суд је утврдио да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитацији не постоји право жалбе, тако да је она коначна. Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Предлогу за рехабилитацију придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.