Да ли је политика интересантнија од бизниса

Многе странке, изгледа, највећу енергију потроше приликом уписа, па њихов рад ван кампања није видљив. Тек свака пета странка има своје место у парламенту. Бујање политичких партија заустављено је 2009. године, доношењем новог закона о политичким странкама.

Са 600 странака у регистру тај број је пао на око 30, а сада их је поново више до 100.

"Код нас је и сам појам политике и политичких странака дефинисан тиме што је политика ушла у све друге поре живота, па стога ми имамо много више оних који су заинтересовни да се баве политиком, а не да се баве бизнисом, да се баве неким другим стварима, што би треало да буде обележје неке нормалне државе", сматра Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а.

Од сто странака, тек свака пета, има своје место у парламенту. Ипак, и када не пређу цензус, активност појединих не престаје.

"Заправо, њихова улога је различита у ралиитчим ситуацијама и зависи од тога да ли је нека странка нова, или је била парламетнарна, или је постала парламентарна, или је настала из неких других странака, као што смо имали случај и као што се дешава. Тако да постоје различите активности ванпарламентарних странака и свака од њих има одређену улогу. Неке од њих су пасивније, неке су активније, али то већ зависи од сваке странке", каже Владимир Пејић.

Од 101 политичке странке у регистру, 58 је странака националних мањина од којих је 56 активно. За формирање странке потребно је прикупити 10.000 потписа, а за оснивање мањинске странке 10 пута мање. Непотпуна документација је најчешће разлог за прекид поступка уписа у регистар политичких странака.

"Захтев за упис Републиканске партије, партије наиционалне мањине Мађара, прекинут је због неправилности достављене документације", каже Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за државну управу и локану самоуправу.

Једном приложени потписи не смеју да успавају партију. На сваких осам година странка поново прилаже оверене изјаве о чланству у броју који је потребан за оснивање странке.

"Странке које имају своје представнике у одговарајућем парламенту, било да су на локалу, покрајинском или републичком нивоу, неће морати да током трајања мандата бар једног свог представника, посланика, да обнаваљају овај упис. Све оне друге ванпарламентарне мораће то да ураде", каже Бошњак.

Поновна селекција странака на политичкој сцени Србије почиње 2017. године, подношењем пријава за обнову уписа у регистар политичких странка.