Спровођење Бриселског споразума услов за поглавље 35

"Садржај овог поглавља је врло јасан и добро познат српским властима. Поглавље ће покрити нормализацију односа са Косовом као и велики број споредних питања – нпр. чланство у Европском фонду за развој и Европској инвестиционој банци, привремени аранжмани и слично, навео је Хан, преноси Танјуг.

"У том смислу, поглавље 35 ће пратити колико Србија испуњава обавезе које је преузела на себе у оквиру дијалога", рекао је Хан у интервјуу за Корд.

Према његовим речима, прва ревизија ових питања, која је обављена прошле године, била је успешна.

"Следећи корак ће бити извештај о скринингу. На основу овог извештаја земље чланице ЕУ донеће одлуку о отварању тог поглавља. Да би се то догодило, све постојеће обавезе које су преузете Бриселским споразумом од 19. марта 2013. године требало би да буду испуњене.

Иако је одређен добар напредак већ постигнут, још увек мора доста тога да се уради", рекао је Хан.

На опаску Корда да званични Београд инсистира да је српска влада завршила свој посао, и на питање шта још мора да се уради, Хан каже да је ЕУ успоставила дијалог између Београда и Приштине и да је то сада процес током којег две стране разговарају и договарају се о решењима проблема на заједничком путу напред.

"Али свака страна има свој "домаћи задатак" када је у питању спровођење ових одлука. Ми очекујемо да обе стране испуне свој део", додао је Хан.

Коментаришући то што је ЕУ заузела став да Србија треба да почне преговоре са једним од најтежих поглавља – поглављем 35 – и то на инсистирање Немачке, након резолуције коју је усвојио немачки парламент и коју званичници европских земаља морају да поштују, Хан је рекао да, као и у свакодневном животу, и у преговорима о приступању треба се ухватити укоштац са изазовима раније а не касније.

Могу само да потврдим да ће темпо преговора веома зависити од способности Србије да произведе квалитетне резултате у кључним областима као што је владавина права и процес нормализације односа са Косовом, поручио је комесар Хан.

Хан је подсетио да ће, као што је наведено у преговарачком оквиру, поглавља 23, 24 и 25 морати да се решавају у почетку самог преговарачког процеса.

"Поглавља 23 и 24 до средине године"

Европски званичник очекује да ће преговори о поглављима 23 и 24 започети до средине 2015. године.

"Такође, интензивне активности се одвијају и у Комисији и може се очекивати да ће неколико скрининг извештаја бити упућено Савету овог месеца. Ово је такође конкретан знак да се ствари крећу напред", оценио је Хан.

На питање да ли су тачне тврдње појединих аналитичара да је одлучио да на самом почетку свог мандата "пробије лед" управо на питању Косова и Србије, Хан одговара да мисли да би то било корисно за све стране.

"Напредак Србије и Косова у европским интеграцијама зависи од сталног унапређења дијалога. Али и од примене свих споразума који настану као резултат тог дијалога. Ово је врло јасни услови о којима су се све стране – Србија, Косово и земље чланице ЕУ – договориле," подсетио је Хан.

На питање Корда у чему је сврха формалног признања независности Косова с обзиром на то да су Косову већ дата сва битна обележја државности, комесар ЕУ указује да је оно што се рачуна непрекидна посвећеност унапређењу односа како би обе стране напредовале, а не блокирале једна другу.

"Ово би постепено требало да доведе то свеобухватне нормализације односа, тако да се на крају створе услови да и Србија и Косово у потпуности остваре своја права и испуне своје обавезе", додао је Хан.

"Трајање преговора зависи од Србије"

Корд наводи да је председник Србије Томислав Николић недавно тврдио да му је Хан, наводно, пренео поруку да чак и ако би Србија данас признала независност Косова, она би можда постала чланица ЕУ тек на крају његовог мандата 2017. године.

"Драго ми је што могу да приметим да Србија има велике амбиције када су преговори у питању. Међутим, што се нас тиче, не постоји неки временски оквир. Стварно трајање преговора о приступању зависиће пре свега од Србије и од темпа којим она спроводи неопходне реформе, истакао је Хан.

"Увек наглашавам да је квалитет важнији од брзине. Ово се не односи само на Европску унију него и на Србију. Добро припремљена земља има веће шансе да искористи све предности чланства у ЕУ. Наравно, реформски процес није лак, али увек можете рачунати на нашу помоћ," додао је Јоханес Хан.

Када је реч о српском председавању ОЕБС-у, Хан истиче да се и Србија и ЕУ слажу да је проналажење мирног решења кризе у Украјини главни приоритет на дневном реду те организације.

"Од Србије, као земље кандидата, очекује се да постепено усклади своје политичке одлуке са политичким одлукама ЕУ. Европска унија је заузела чврст и принципијелан став о активностима Русије у Украјини, док је истовремено отворена за дијалог са Москвом", рекао је Хан.

Према његовим речима, други важан задатак ће бити потврда основних принципа ОЕБС-а и осигурање да се остале чланице придржавају тих принципа.

"ОЕБС ће имати кључну улогу у Украјини у смислу давања подршке спровођењу споразума из Минска који имају за циљ успостављање трајног прекида ватре и постављање основа за проналажење одрживог политичког решења кризе", рекао је Хан.

Према његовим речима, земља која председава ОЕБС-у има важну одговорност – да приближи стране у конфликту и осигура да ОЕБС може да у потпуности оствари своју улогу у праћењу примирја у источној Украјини и границе између Украјине и Русије.

"Подршка европских фондова кључним реформама"

На питање да ли српска влада може да се ослони на финансијску подршку ЕУ, односно ИПА фондова, који су већ намењени за ту сврху, и због реформи које ће, између осталог, највероватније довести до тога да ће на хиљаде људи изгубити свој посао, европски комесар каже да ће фондови Уније, чија је укупна вредност 200 милиона евра, подржати кључне реформе у Србији у наредним годинама.

Хан је напоменуо да ће се та средства користити за суфинансирање реформских стратегија у Србији како би промене имале дугорочан и одржив утицај.

"Она ће се такође користити да би се стимулисао раст и боља конкурентност српске привреде као и њена повезаност са земљама у региону и у ЕУ и то преко улагања у саобраћај, енергетику, животну средину и телекомуникације", рекао је Хан.

Европски комесар се осврнуо и на катастрофалне поплаве које су маја прошле године погодиле Србију и на помоћ коју је Србија добила од ЕУ.

"Први пакет финансијске помоћи од 30 милиона евра – реализован је добро и на време. Нови пакет, вредан 62 милиона евра, биће потрошен на директну помоћ у остварењу владиних приоритета у вези са санирањем последица и помоћи ће унапређењу рада хитних служби и система превенције. Додатних 10 милиона евра ће бити на располагању Србији из тзв. регионалне коверте из пакета за помоћ поплављеним подручјима", навео је Хан.

Поред тога, 60 милиона евра из Европског фонда солидарности помоћи ће Србији да покрије део хитних трошкова, а поготово ревитализацију виталне инфраструктуре и рада служби, надокнаду трошкова хитних операција и операција спасавања, као и трошкова рашчишћавања у регионима који су погођени катастрофалним поплавама, додао је Хан.

Хан је закључио да су Европска унија и њене чланице највећи донатор помоћи за санирање последица поплава у Србији, додајући да је изузетно поносан на ту чињеницу.