Вејвода: Кад се погледа свет, Балкан је оаза мира

Одговарајући на питање да ли смо у новом хладном рату или на прагу новог светског рата, потпредседник немачког Маршаловог фонда Иван Вејвода каже да је 25 година прошло од пада Берлинског зида и да су се ствари промениле.

"Нема више биполарног света на две стране – тада СССР и западни свет. Свет је постао вишеполаран. Без обзира на тешкоћу изазова, посебно сада са кризом у Украјини, ипак нико не очекује, ко озбиљно анализира, да ће доћи до светског рата", сматра Вејвода.

Говорећи о стабилности Европске уније, Вејвода је објаснио да о томе најбоље сведочи одговор на питање упућено грађанима Европе да ли сматрају да је Европска унија била добра за њих.

"Имамо у свим земљама већине, значи изнад 50 одсто испитаника који кажу: 'Јесте била добра' и кад их питамо зашто, онда кажу: 'Зато што је то заједница вредности демократије и људских права и зато што је одржала тако дуго мир у ЕУ'", истиче Вејвода.

Сматра да је Србија ближа трендовима јавног мњења Евопске уније него трендовима Русије.

"То показују истраживања у овој земљи. Ту је негде око 50 одсто плус-минус подршка уласку у ЕУ, не зато што људи не знају какве су тешкоће – то читају сваки дан – већ једноставно знају да је у ЕУ мало већа извесност, мало већи просперитет и мало већа безбедност", објашњава Вејвода.

Када се погледа ситуација у свету, каже Вејвода, где су велике кризе, не само у Украјини и на Блиском истоку, већ свеукупна ситуација, "ово што имамо на Балкану јесте једна оаза мира".

"Самим тим, мања је пажња великих светских центара – када је негде мир, обраћа се пажња тамо где нема мира", наводи Вејвода.

Већ тринаест година испитује се јавно мњење десет земаља Европске уније, САД, Русије и Турске, о међусобним односима, светским кризама, очекивањима граћана.

И овогодишње истраживање потврђује чврсту везу САД и ЕУ. Две стране Атлантика додатно је приближила украјинска криза – ни Европљани, ни Американци не желе доминацију Русије на светској политичкој сцени.

Економска криза утицала је пак на ставове Европљана – две трећине њих би да се Унија против кризе бори јаче.

Ипак, не би се одрекли чланства у њој. Од бројева и статистике, обичног грађанина, верујемо, интересују конкретне последице.