Могуће пријатељство са Албанцима на Косову?

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је оценио да би Срби и косовски Албанци 2025. године могли да буду савезници и пријатељи, али да ће то зависити од потеза које политичари у Београду и Приштини буду предузимали наредних година, преноси Танјуг.

Ђурић је говорио током другог дана Београдског безбедносног форума на панелу "Срби и Албанци 2025. као пријатељи и савезници: како постићи ово?".

Подсетио је да очекивања нису била тако висока у време када су почели разговори који су водили ка дијалогу и истакао да је Бриселски споразум постао нека врста "политичког бренда" широм света - модел за решавање криза, споразум који представља увод у нормализацију односа између две стране какву би свако желео.

"Влада Србије је учинила један корак који је по свом значају можда већи од потписивања споразума - охрабрили смо српске заједнице на КиМ да учествују у парламентарним изборима", истакао је Ђурић.

Београд и Приштина се, према његовим речима, неће договорити око статуса, али морају да се фокусирају на решавање проблема и позитивне примере заједничке историје.

Немачки специјални изасланик за југоисточну Европу Ернст Рајхел рекао је да пуно помирење између Београда и Приштине није могуће без решења статуса Косова, док шеф Канцеларије ЕУ на Косову Самјуел Жбогар тврди да у Унији нема договора о статусу.

Истовремено представници Београда и Приштине говорили су углавном о потреби нормализације односа као предуслову да и Срби и Албанци живе боље.

Рајхел је навео искуство Немачке, која је, како је рекао, у прошлости починила највећи геноцид и нанела патње свету, а данас је окружена пријатељима и савезницима.

Немачка је постигла помирење, друштво је прошло процес суочавања с прошлошћу и прихватило губитак територија, рекао је Рајхел.

Рајхел је изјавио и да ће преговори Србије са ЕУ о чланству бити окочани када Србија испуни све услове, укључујући нормализацију односа с Приштином.

Процес нормализације односа Београда и Приштине, према његовим речима, одвија се паралелно са процесом приступања Србије ЕУ и то је оно што Берлин жели да одржи.

Шеф Канцеларије ЕУ на Косову Самјуел Жбогар изјавио је да у ЕУ нема договора о статусу Косова, али да је имплементација Бриселског споразума услов и за процес придруживања Србије, у оквиру поглавља 35, као и за напредак Косова, у виду одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању.

Оценио је да је можда претерано очекивати да Срби и косовски Албанци постану пријатељи и савезници, али да је циљ дијалога Београда и Приштине нормализација односа.

Циљ дијалога Београда и Приштине је, према његовим речима, пре свега "нормалност" - да се постигну нормални односи између Београда и Приштине, нормална могућност приступања Косова ЕУ, нормална ситуација на самом Косову.

Жбогар је рекао да је процес нормализације "маратон", који обухвата три фазе: прва је било постизање Бриселског споразума, друга ће бити имплементација, а трећа консолидација дијалога, која подразумева повезивање цивилних друштава, медија, ангажовање посланика и пословних људи...

Потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић приметила је да је "оно што смо видели у прошлости једна те иста парадигма - српска и албанска интерпретација историје".

Виши аналитичар Иницијативе за европску стабилност Беса Шахини оценила је да две земље не могу бити савезници ако једна земља сматра да је она друга њен део, а главни уредник приштинског дневника "Коха диторе" Агрон Бајрами рекао је да пријатељство и савезништво не постоје међу неједнакима.

"Потребни су искрени разговори о томе где смо. Споразум је постигнут у неједнакој ситуацији. Србија је добила статус кандидата и почела преговоре, а Косово је у тешкој ситуацији. То је договор две неједнаке стране", рекла је Шахини.

Бајрани је оценио да није реално очекивати пријатељство и савезништво Срба и Албанаца до 2025. године.

Према његовим речима, потребно је да се превазиђе проблем статуса.

"Србија окренута дијалогу"

Марко Ђурић је раније рекао да је Србија окренута интеграцији и учешћу српске заједнице у раду косовских институција, као и ка дијалогу и примени споразума чији је циљ нормалан суживот Срба и Албанаца на Косову, као и значају формирања Заједнице српских општина, преноси Бета.

Ђурић је на састанку са специјалним представником председавајућег ОЕБС-а за Западни Балкан Жерардом Штудманом и шефом Мисије ОЕБС-а у Србији Петером Буркхардом разговарао и о примени Бриселског споразума, изазовима које она доноси, актуленој ситуацији на Косову и мобилизацији фондова за пројекте који могу позитивно да утичу на промену услова живота житеља тог дела Косова.

Директор Канцеларије за КиМ је са представницима ОЕБС-а разговарао о интерно расељеним лицима, омогућавању њиховог повратка и значајем подршке коју треба дати том процесу. Било је речи и о судбини несталих, а представници ОЕБС-а су као позитиван корак истакли недавно потписивање Декларације о несталима.

Декларацију су крајем августа у Мостару потписали председници Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе.