Србија има највише избеглица у Европи

Дачић је рекао да је током конфликата у бившој Југославији пружила уточиште за више од 500.000 избеглица из Хрватске и БиХ, као и за 220.000 интерно расељених лица са КиМ, преноси Танјуг.

"Као земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених лица у дуготрајном расељењу у Европи, Србија добро разуме потребе најугроженијих и као таква највише је заинтересована да се што ефикасније дође до трајних и одрживих решења, на основу Конвенције о статусу избеглица", навео је Дачић, саопштило је Министарство.

Као председник националног Управног одбора Регионалног стамбеног програма он је рекао да финансирање Регионалног стамбеног програма није у потпуности обезбеђено и да тек предстоји заједничко прикупљање недостајућих средстава.

"Надам се да је дуготрајано усаглашавање сложених административних процедура сада завршено и да све снаге убудуће можемо улагати у конкретну реализацију пројеката за породице којима су намењени", рекао је Дачић.

Он је истакао да је Србија до сада поднела пет предлога пројеката Банци за развој Савета Европе, у вредности од око 88 милиона евра, од којих су четири већ одобрена, а имплементација првог пројекта је у току.

Уговор са представницима локалних самоуправа у којима ће бити изграђено 200 станова, биће потписан за неколико дана уз доделу грађевинског материјала.

Дачић је објаснио да је почетком априла ове године препоруком о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године, пребачен додатни терет решавања избегличког проблема на Србију.

"Наглашавам да је Препорука донета без одговарајућих консултација и узимања у обзир става земље пријема, односно Србије. Штавише, то је учињено на арбитраран и једностран начин који до сада није карактерисао вишедеценијску сарадњу Србије са УНХЦР", казао је српски министар.

Дачић је изнео податак да се само 18 одсто избеглих из Хрватске вратило у ту земљу, као и да је знатно мањи број заиста одрживих повратака, што ни у ком случају није аргумент у прилог ставу УНХЦР-а да страх ових особа од прогона више није "основан".

Дачић је навео да се ова лица и даље суочавају са проблемима у остваривању станарских права и пензија, обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама, као и да су у Хрватској чак погоршане могућности остваривања Уставом и законима гарантованих права српске мањине.

Овако комплексна ситуација, закључио је, захтева несмањену пажњу, ефикасност и солидарност, у проналажењу трајних решења за овај рањиви део популације, а УНХЦР и други међународни партнери могу и убудуће рачунати на сарадњу Србије.