Дугове УРС-а нема ко да врати

Дуговања имају и Демократска странка и Либерално демократска партија, па је тако према подацима са сајта Народне банке Србије, рачун демократа у блокади 90 дана, од 5. јуна, а блокиран је на износ од 85 милиона динара.

Рачун ЛДП је у блокади од 22. маја, односно 104 дана, на износ од око пет милиона динара.

И док је ДС парламентарна, опозициона странка, а ЛДП који је остао испод цензуса и даље активан у политичком животу, судбина УРС-а је нешто "компликованија" и тежа, а странка, како истичу њени доскорашњи функционери, не функционише.

Међутим, УРС још није избрисан из регистра политичких странака, а као његов заступник се наводи доскорашњи лидер Млађан Динкић, који је после лошег изборног резултата у марту ове године поднео оставку на ту функцију и најавио повлачење из политике.

Бивши функционери странке у изјавама за Танјуг наводе да више немају никакве везе са УРС-ом, да не знају шта ће бити са странком, као и да су кренули у оснивање нових политичких организација.

Председник општине Трстеник и некадашњи функционер УРС-а Мирослав Алексић није могао да коментарише стање финансија странци, али је рекао да њене просторије на Тргу Републике сада суштински не функционишу, као ни УРС као партија.

Истичући да већ три месеца није у странци и да ни раније није био високи функционер, Алексић је додао да он "није адреса" за питање шта се дешава са дуговима странке.

"Ја нисам био ту никакав високи функционер, то је питање за Млађана Динкића, који је још увек законити заступник УРС-а, а онда и Верољуба Стевановића, који је био заменик председника, Бошка Ничића, потпредседника странке, као и Верицу Калановић, јер они су били у врху", казао је он за Танјуг.

Ни некадашњи потпредседник УРС-а Бошко Ничић није могао да коментарише дугове УРС-а јер како каже, "нема додирне тачке, ни контакте ни са ким из странке још од избора".

Он је подсетио да је пре три месеца изашао из странке, а да после избора није позван ни на један састанак те да "ништа не зна ни о рачунима ни о дуговима".

ДС и ЛДП: Ради се на враћању дугова

Када је реч о другим странкама, представници демократа и либерала истичу да чине све како би измирили доспела дуговања.

Секретар ДС Милан Поповић наводи да странка има стабилне приходе који се не мењају, а који потичу из буџета на основу броја посланика у републичком парламенту и одборника у локалним парламентима, те од чланарина и евентуалних донација, којих је мање од кад је странка у опозицији.

"Имамо стабилне приходе који се не мењају. Демократска странка ради на враћају дугова и цео приход иде на то", нагласио је Поповић.

Портпарол ЛДП Јован Најденов рекао је Танјугу да странка нормално функционише и ради на враћању доспелих обавеза и дугова.

"Што се тиче дугова које ЛДП има у односу на финансирање изборне кампање, 60 одсто је измирено до избора 16. марта, а осталих 40 одсто се отплаћују у складу са уговорима о договореном послу", рекао је Најденов.

Шта се дешава када се дуговања не могу наплатити објашњава програмски директор Транспаретности Србија Немања Ненадић, који је навео да повериоци у том случају остају кратких рукава.

"То је логична последица - исто као када нека фирма нема новац да плати потраживања и дуговања. Генерално гледано, са странкама је скоро идентична ситуација као са фирмама или другим правним и физичким лицима која имају одређена ненаплатива дуговања", објаснио је Ненадић за Танјуг.

Он је додао да ствари зависе од тога колико су повериоци спремни да иду далеко - хоће ли тражити наплату потраживања на суду, да ли су та потраживања на неки начин обезбеђена - банкарском гаранцијом, хипотеком или другим средством обезбеђења.

Једно од питања је, додао је, да ли дужник располаже неком имовином из које се дуг може наплатити.

Повериоци ће остати "кратких рукава"?

Међутим, додао је, пракса и искуство са дуговањима политичких странака, показују да су се они који су им пружали услуге у кампањама, касније "устезали" да своја потраживања наплате судским путем или су то чинили са великим закашњењем.

"Правно гледано, ствари стоје тако да уколико онај ко има неко потраживања не учини ништа да га наплати, онда је велика вероватноћа да ће на крају остати без тих пара, поготово ако не постоје нека средства обезбеђења или имовина из које се дуг може наплатити судским путем", објаснио је Ненадић.

Он сматра да је једна од главних мањкавости Закона о финансирању политичких активности могућност да се због изборне кампање, странке, коалиције и групе грађана задужују више од својих реалних финансијских могућности, улазећи у трошкове, а да претходно нису обезбеђена средства, нити је јавности познато одакле ће трошкови бити враћени.

То, истакао је Ненадић, ствара лоше последице за саму контролу финансирања изборне кампање, за јавност извора финансирања, а настају проблеми и за саме политичке субјекте и повериоце, било да је реч о банкама или пружаоцима услуга.

Наводећи да је могуће да неке политичке странке имају дуговања и према Буџету, Ненадић истиче да није сигуран да је број тих партија велики, јер се новац који је добијен из Буџета враћа једино у случају да странка не освоји ни један одсто гласова на изборима.

Он подсећа и да се за новац који се добија из Буџета обавезно даје и средство обезбеђења - хипотека, банкарске гаранције и слично, па ризик од оштећења Буџета у таквим ситуацијама не постоји.