Бенедикт: Суочавање са прошлошћу кључно

Бенедикт је на конференцији "Транзициона правда у процесу приступања Србије Европској унији", на којој је представљена анализа усклађености домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ у оквиру поглавља 23 (Правосуђе и основна права) навео да је транзициона правда интегрални део основних права, преноси Танјуг.

"Србија данас има одговарајући правни оквир да истражује, утужује и пресуђује кривична дела ове природе, а када је реч о спровођењу тих поступака, они захтевају посебну пажњу", рекао је Бенедикт и додао да се то пре свега односи на отклањању утиска о некажњивости.

Према његовим речима, делегација ЕУ у Србији жели да настави преговоре са српским властима који би требало да буду засновани на утврђеним и одговарајућим плановима за поглавље 23.

"Кључно питање је суочавање са сопственом прошлошћу, да не помињем сада стогодишњицу Првог светског рата, али је најбитније да говоримо о недавној прошлости и да обезбедимо ваљано истраживање и утуживање", истакао је Бенедикт.

Вршилац дужности директора Канцеларије за демократију и управу Агенције САД за међународни развој Шенли Пинчоти истакла је на конференцији коју је организовао Фонда за хуманитарно право и Коалиција за приступ правди, а на којој је највише речи било о транзиоционој правди, да је поузданост институција кључна за остваривање владавине права.

Она је, говорећи о грађанском друштву у Србији, навела неке од приоритета као што су покретање питања људских злочина против хуманитарног права и развијање капацитета организација за људска права.

"У том смислу можемо да вам помогнемо, међутим, ви морате да обавите велики посао који је пред вама и да тиме поставите стазу коју ће следити други", истакла је Пинчоти.

Појам транзиционе правде представила је извршна директорка Фонда за хуманитарно право Сандра Орловић која је објаснила да би институције требало да процесуирају одговорне за злочине и успоставе механизме који ће штитити људска права.

Представљајући анализу која садржи приказ политика и инструмената којима ЕУ препоручује и заговара правду у односу на злочине из прошлости и правну регулативу ЕУ која садржи принципе транзиционе правде, представници Фонда за хуманитарно право су напоменули да је 70 особа у Србији у последњих десет година осуђено за ратне злочине, као и да нема довољно оптужница.

Истакли су да у извештају Европске комисије о напретку Србије из 2013. године стоји да "на пољу помоћи и подршке жртвама ратних злочина нема напретка", а такође је представљено и десет препорука Влади Србије и Европској комисији о транзиционој правди у процесу приступања Србије Европској унији.