Живот на административној линији

Између Новог Пазара и Зубиног Потока, изнад језера Газиводе, налази се село Брњак, које је смештено на падинама Мокре горе и припада општини Зубин Поток. Међутим, истоимени административни прелаз дели га од матичне општине, а свакодневно прелажење административне линије додатно отежава ионако тежак живот мештана.

Милија Јаковљевић живи од трговине и ради набавке често пролази кроз административну контролу на Брњаку.

"Један пакет чипса или смокија је као да терамо пун шлепер не знам које робе. Мене познају па ми не праве проблем, али неким људима што их не знају праве им питање", каже Јаковљевић.

Због компликованог преласка из једног у други део села, и даље ка Зубином Потоку, мештани често иду заобилазним неасфалтираним путем преко Превије и Чечева.

"Ја сам носио 50 килограма гвожђа, нисам могао да пренесем. Траже нека документа, неке папире. Мада ми живимо, ово је територија Косова требало би да имамо неку олакшицу да можемо да пређемо", каже Властимир Јеремић.

Број ђака у основној школи "Петар Кочић" сваке године се смањује. Због велике удаљености од школе, нека деца пешаче и по више километара како би дошла на наставу, док средњошколци морају преко званичног прелаза.

"Имам личну карту и често сам у прилици да морам да је покажем, другачије не бих могао да прођем", каже ученик Милан Анђелковић.

У том кршевитом крају није лако преживети, а најтеже је током зиме. Претпрошле године снег је Милојку Добрићу срушио кућу.

"Кад се срушила моја кућа силом прилика, морао сам да пређем у стричеву кућу, а тамо је тесно...", каже Милојко Добрић.

Лоши путеви до удаљених заселака стварају велике потешкоће преосталом становништву. Најтеже им је кад морају лекару или у набавку. По киши или снегу немогуће је пробити се аутомобилом до кућа на околним брдима.