Хрватска: Неутемељени приговори Србије

Заступници Хрватске пред Међународним судом правде одбацили приговоре Србије на тужбу да су власти у Београду 1991. починиле геноцид над Хрватима током рата у тој републици и оценили их као "неутемељене".

Заступник Хрватске Филип Сендс позвао је највиши суд УН да одбаци аргумент српске делегације да Србија не може бити одговорна за злодела почињена пре проглашења СР Југославије, крајем априла 1992.

Сендс је сугерисао и да би Међународни суд правде требало да одустане од сопственог стандарда у оцењивању да ли је геноцид почињен, успостављеног пресудом по тужби БиХ против Србије, 2007. године.

Том пресудом, суд је утврдио да су снаге босанских Срба починиле геноцид над Муслиманима у Сребренице, али не и на другим подручјима БиХ, те да су власти у Београду одговорне што геноцид нису спречиле, ни, до тада, казниле починиоце.

Судије су тада одбациле навод из тужбе БиХ да се "геноцидна намера" Србије и босанских Срба да униште Муслимане у другим крајевима БиХ могла извући из обрасца злочина који се понављао широм БиХ.

Хрватска је у својој тужби против Србије поновила исту тврдњу, а Сендс је позвао судије да у одсуству директних доказа о "геноцидној намери" Београда, његово постојање, као "једини разуман закључак", изведу из низа злочина почињених над Хрватима по истом обрасцу и у приближно исто, ограничено време.

Уколико то не учини, Међународни суд правде рискира да, заједно са Конвенцијом о геноциду, постане "ирелевантан", и то у време када су "потребни више него икада", упозорио је Сендс, тврдећи да је Хашки трибунал у процесима против Радована Караџића и генерала Здравка Толимира применио "знатно блажи стандард" у одлучивању о постојању геноцида.

Одбацујући приговор Србије да су изјаве многих хрватских сведока, уведене у спис у писаном облику, непотписане или "фабриковане", хрватска заступница Блини Ни Хроли тврдила је да су сведоци све те изјаве потврдили и потписали.

По њеним речима, Хрватска остаје при процени да је током рата убијено 12.500 Хрвата и "силовано више жена него што се може знати". До средине марта ове године, из масовних и индивидуалних гробница ексхумирано је 3.860 тела, док су идентификоване 3.144 особе. Као нестала, воде се 865 лица.

"Лични напад на Бисерко, Штрбац "секретар РСК'"

Ни Хроли је као "недоказане" и "неутемељене" одбацила, како је оценила, "личне" нападе српске делегације на Соњу Бисерко, председницу београдског Хелсиншког одбора која је сведочила као вештак Хрватске за политичку и историјску позадину распада Југославије.

Истовремено, српског вештака Саву Штрпца назвала је бившим "секретаром удруженог злочиначког подухвата", односно Републике Српске Крајине.

Суд је забранио новинарима да о садржају исказа сведока јавност обавесте до краја поступка, 1. априла.

По хрватској заступници, Србија је безуспешно покушала да примедбама на исказе сведока да "утиша гласове стотина жртава".

Ни Хроли је негирала и тврдњу српске делегације да ЈНА, која је по тужби Хрватске била протагониста геноцида, 1991. није била под контролом власти Србије. Позивајући се на доказе изведене пред Међународним судом правде и Хашким трибуналом, поновила је да они показују да је ЈНА, заједно са паравојним формацијама, деловала као српска војска у време почињена злочина.

Представница Хрватске оценила је да Србија прошле недеље у суштини није оповргавала наводе хрватске тужбе.

Подсетила је да српски заступници нису негирали да је званични Београд пружао финансијску и политичку помоћ у успостављању српске аутономије у Хрватској, а "повремено" и испоручивао оружје тамошњим српским снагама.

По тумачењу Ни Хроли, Србија није негирала ни да су ЈНА и српске снаге Хрвате, на националној основи, убијале и наносиле им физичке и психичке повреде, те да је "било говора" о њиховом уништењу.

Српски правни тим признао је, стога, довољно чињеница из којих суд може извести закључак о постојању "геноцидне намере" да се Хрвати униште као етничка група, закључила је представница Хрватске.

"Злочиначка намера из пресуде Мартићу"

Постојање те намере, по хрватском заступнику Киру Стармеру, може се извући и из пресуде лидеру крајишких Срба Милану Мартићу кога је Хашки трибунал осудио на 35 година затвора.

По Стармеровом тумачењу, Трибунал је том пресудом установио да је постојао удружени злочиначки подухват вођства Србије, на челу са Слободаном Милошевићем, ЈНА и српских снага у Книнској крајини да се "реше" хрватског становништва на једној трећини територије Хрватске, виђеном да уђе у нову српску државу.

Осврћући се на приговор правног тима Србије да су ЈНА и паравојске могле починити геноцид у Вуковару и на другим местима, да им је то била намера, али то нису учиниле, већ су заробљенике и цивилно становништво евакуисале.

Стармер је поновио да је и обавештајна служба ЈНА у октобру 1991. у депеши констатовала да паравојска Жељка Ражнатовића Аркана у Вуковару чини "неконтролисани геноцид" над хрватским цивилима.

Само неколико дана касније, ЈНА је наредила да све паравојске буду стављене под њену команду и контролу. "Значи, геноцид је почињен или ван контроле ЈНА или под њеном командом", сугерисао је Стармер, додајући да савезна војска "није ништа учинила да то спречи".

Хрватска ће сутра окончати одговор на приговоре које је Србија уложила на тужбу Загреба.

Идуће седмице, српска делегација ће узвратити другим кругом аргумената против хрватске тужбе, а у корист своје контратужбе којом тврди да је Хрватска починила геноцид над Србима из Книнске крајине током и после операције Олуја у августу 1995.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.