Ко су све јавни функционери?

Јавно предузеће може од свог капитала да оснује нову, такозвану ћерку-фирму, а њени руководиоци нису јавни функционери и имају другачија права и обавезе. Тако је, бар, према тумачењу појма функционер из Закона о Агенцији за борбу против корупције, који је недавно усвојен у Скупштини Србије.

Регулаторна тела и невладине организације упозоравају да онај ко управља државном имовином јесте јавни функционер и да његов рад мора бити транспарентан и контролисан.

Руководиоци у јавним и предузећима где је држава већински власник имају статус јавних функционера. Такав статус немају директори и чланови надзорних одбора ћерки-фирми које су основала државна предузећа. Упућени тврде да би и они требало да имају титулу јавног функционера. Међутим, Скупштина каже - не.

Немања Ненадић из "Транспарентности Србија" каже да је нелогично да директори великих предузећа, јавних предузећа која су у државном власништву буду поштеђени те обавезе, а да се она односи рецимо на члана општинског већа из неке општине са југа Србије.

Тиме што их закон не сматра јавним функционерима, ови директори и чланови надзорних обдора лишени су контроле коју би иначе имали.

Закон прописује да је јавни функционер дужан да подноси извештај о својој имовини, пре, после и током мандата. За све додатне послове мора да тражи одобрење Агенције за борбу против корупције. Његов рад требало би да буде и јаван и контролисан.

"Ми ћемо и даље инсистирати у парламенту на овој логици да свако ко управља државним и друштвеним капиталом, ма ко да га поставља, јесте функционер. Основна је логика да мора одговарати за нешто што је државна, тј. друштвена својина", каже члан Одбора Агенције за борбу против корупције Божо Драшковић.

Акционим планом који прати Националну стратегију за борбу против корупције предвиђене су измене и допуне спорног Закона, до краја 2014. године, сазнајемо у Министарству правде