Скрининг о поглављу 35 крајем јануара

Ни Србија ни Европска комисија још не знају на који ће се начин у оквиру поглавља 35 пратити процес нормализације односа Београда и Приштине, али ће многе ствари бити разјашњене на скринингу који ће за то поглавље бити одржан 22. јануара, најавила је шефица преговарачког тима Тања Мишчевић.

Мишчевићева је у разговору са новинарима рекла да ће Европска комисија на скринингу рећи шта треба да буде садржај преговарачког поглавља 35.

Своје виђење ствари представиће и Београд, тако што ће предложити теме будућих споразума са Приштином, које је прелиминарно назвала, "Брисел два" и "Брисел три".

"У овом тренутку, међутим, и даље имамо непознат простор у који технички нисмо ушли ни ми ни Брисел", рекла је Мишчевић, која је заједно са министром без портфеља задуженим за евроинетграције Бранком Ружићем организовала брифинг за новинаре поводом јучерашњег закључка министара спољних послова ЕУ да приступни преговори са Србијом и формално почну у јануару.

Објаснила је да је у Преговарачком оквиру ЕУ остављен простор да се, осим у поглављу 35, у посебим оправданим случајевима питање нормализације односа Београда и Приштине појави и у другим поглављима.

Наиме, у овом тренутку није могуће предвидети да ли ће нека техничка питања у процесу усклађивања са европским правним тековинама бити нужно третирана у неком од секторских поглавља.

Ипак, како је нагласила, ниједно питање са политичким импликацијама на односе Београда и Приштине неће бити третирано ван поглавља 35.

Мишчевићева каже да је задовољна таквим исходом јер, како је објаснила, било би технички неизводљиво преговарати са Приштином у оквиру сваког поглавља.

Значајно је, како је истакла, и то што питање нормализације односа Београда и Приштине неће бити мерило за отварање ниједног поглавља, чиме је формално потврђена чињеница да се ради о два паралелна преговарачка процеса.

Када је реч о одржавању прве међувладине конференције у јануару, чиме и формално започињу приступни преговори Србије, Мишчевићева је рекла да је грчки министар на јучерашњем састанку у Бриселу, као представник државе која почетком следеће године преузима председавање унијом, најавио да ће датум бити 21. јануар.

Прва конференција - получасовни састанак 

Међувладина конференција ће, објаснила је, бити получасовни састанак на којем ће две стране прочитати изјаву којом се отварају преговори.

Новинари су се, с обзиром на све чешће помињање да би наредне године могли бити одржани ванредни парламентарни избори, интересовали и за повезаност преговарачког процеса и застоја у политичким процесима у Србији који би могао настати због избора.

Међутим, Мишчевићева је објаснила да преговори не би трпели због избора.

"Ако политичари буду заузети кампањом, нећемо допустити да нас то омете, уосталом, не би нам био први пут", рекла је шефица преговарачког тима, објашњавајући да преговарачки процес у суштини носе државни чиновници који немају политички капацитет и који ни на који начин неће бити заузети или демотивисани евентуалном изборном кампањом.

Када је реч о начину на који Преговарачки оквир ЕУ третира питање нормализације односа Београда и Приштине, Мишчевић и Ружић истакли су да се формулацијом "правно обавезујући споразум" на којем се инсистира, ни на који начин не прејудицира захтев да Србија призна независност Косова.

Ружић је објаснио да му је и у Лондону и Берлину јасно речено да, осим признања, постоје и други модели да се такав споразум донесе.

То питање, како је истакао, у овом тренутку не треба да заокупља превелику пажњу, јер је реч о нечему што Србију чека на самом крају преговарачког процеса.

"Тај споразум треба да се донесе непосредно пред наше чланство у ЕУ тако да ће се до тада многе ствари релаксирати", рекао је Ружић, подсетивши да је амбиција Србије да 2020. буде пуноправна чланица ЕУ, а да преговоре заврши 2018. године.

Мишчевић је додала да правно обавезујући документ треба да буде усвојен у парламентима у Београду и Приштини, и објаснила да државе попут Шпаније и Словачке, које не признају независност Косова, не би прихватиле преговарачки оквир који би имплицирао обавезу Србије да призна косовску независност.

Према њеним речима, нон-пејпер Немачке и Велике Британије, из којег је делом проистекао Преговарачки оквир, донет је у најбољој намери.

То је потврдио и директор немачке Фондације "Конрад Аденауер" Хенри Боне који је истакао да су те две државе желеле да олакшају преговарачки процес како се у његовим поодмаклим фазама не би појављивали нови услови.