Председништво: Злонамерни коментари о "лапсусу"

Уобичајена је пракса да председник државе за Дан победе одаје почаст на споменику Незнаном јунаку на Авали, а коментари појединица да је избор места наводни лапсус председника Томислава НИколића говоре о њиховом елементарном незнању и малициозности, поручују из кабинета председника Србије.

Како кажу у прес служби Николића, у најмању руку чуди писање појединих београдских медија, као и "стручни" коментари појединих престоничких историчара о наводном лапсусу председника Николића у вези са избором места и садржајем текста који је уписао 9. маја ове године у Спомен-књигу споменика Незнаном јунаку.

"Осим што су тиме показали елементарно незнање и малициозност, творци 'вести о лапсусу' и њихови 'стручни консултанти' дали су себи слободу да тиме унизе државни празник и жртве Другог светског рата на територији наше земље", наведено је у саопштењу.

Такође, чуди и да се "објективни" аналитичари нису огласили претходних година када су, поштујући државни протокол, истог датума и на истом месту, текстове сличног садржаја уписивали бивши председници Републике Србије или њихови изасланици.

У прес служби Николића подсећају да је споменик Незнаном јунаку јединствени меморијал у свакој држави и посвећен успомени на све знане и незнане жртве оружаних сукоба у прошлости.

Бројне државе су, подстакнуте тим примером, успоставиле Гроб незнаног јунака као централни војни меморијал у земљи (САД, Велика Британија, Белгија, Италија, Краљевина Југославија, СССР).

Споменик Незнаном јунаку на планини Авала подигнут је у периоду између 1934. и 1938. године и његова функција јесте централно пијететно место у држави и меморијал на коме се поводом обележавања националног празника, као и Дана примирја у Првом светском рату и Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, одаје почаст свим невиним жртвама и херојима оружаног сукоба чија се годишњица обележава.

У зависности од повода, објашњавају у кабинету Николића, шеф државе (председник Републике, односно његов изасланик), полагањем венца одаје почаст, након чега се приступа уписивању у Спомен-књигу, а присуство председника Републике, као представника свих грађана, представља чин одавања почасти у име читаве државе.

Након 1945. године и Другог светског рата, у свету је установљена традиција одавања почасти на Гробу незнаног јунака и поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату (9. мај).

Та пракса у нашој држави, као и у бројним другим земљама, постоји деценијама, истичу у прес служби председника Србије.

На Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембра, у Спомен-књигу се уписује текст којим се одаје почаст јунацима и жртвама тог оружаног сукоба, а 9. маја уписује се пригодан текст којим се одаје захвалност и изражава пијетет ослободиоцима домовине, као и жртвама Другог светског рата.