Аналогија: Бициклом прешла 120.000 км и открила срећу у мандаринама на клупици – прича Снежане Радојичић

Од наставнице до номада: Пут ка слободи

Да ли сте икада пожелели да се спакујете и одете негде далеко од свих, у авантуру и изазов? Снежана Радојичић је пре 14 година била наставница књижевности и радила за велике корпорације, али је осећала да не живи живот какав је желела.

"Нисам отишла зато што сам се побунила или јер ми је све дојадило. Кренула сам да бих освојила оно што сам одувек желела – слободу", каже она у разговору за подкаст Аналогија.

Ко би рекао да је најтеже пратити своје снове? Путовања Снежане Радојичић нису побуна против система, већ жеља да оствари своје снове. Након година проведених у рутини, схватила је да је време да промени нешто. Нису је сви подржали у тој одлуци, али није се поколебала: "Ако слушате друге који вас деморалишу и терају да одустанете, онда вероватно није ни требало да крећете на пут. Ако немате снагу, како ћете то да урадите?"

Изазови на путу: Киша, ветар и самоћа

Путовање бициклом није увек идилично. Снежана се сусретала са екстремним временским условима, физичким напором и тренуцима када је све губило смисао. Међутим, упркос тим тешким тренуцима, каже да се никада није покајала што је кренула.

Можда јој помаже и њена мантра – "Проћи ће". Каже да је изговара у тешким тренуцима. "Кад стекнете искуство, научите да ће све проћи. То је заправо, метафора живота."

Снежана верује да у људску доброту. Каже да без тога не би ни могла да крене на оваква путовања. Упознала је бројне људе који су били добри према њој и гостопримљиви. Можда због тога тешко подноси злобу са којом се сусреће само на интернету: "Мене уздрма људска злоба, посебно на друштвеним мрежама. Док су ми искуства на путу сасвим другачија – срећем људе који живе своје мале животе и деле топлину."

Једно од најизазовнијих искустава било јој је путовање кроз Кину. "Први пут сам се осетила далеко од куће тек кад сам ушла у Кину", признаје Снежана. Она каже да су културолошке разлике огромне – од другачијег говора тела до потпуно другачијег логичког система. "Кад сам научила да Кинези верују да све излучевине не смеју да се задрже у телу, почела сам да разумем зашто се понашају на начин који нама делује некултурно. Није до тога да су некултурни, већ имају другачији систем вредности." У Кину се враћала више пута да би их разумела иако јој се та земља најмање допала од свих у којима је била.

О Американцима, Снежана има само речи хвале. Тврди да се тамо сусретала само са љубазношћу и гостопримством.

Пут око света ка себи

За Снежану, срећа није у великим стварима већ у тренуцима који јој, како каже, прожимају душу. Један од њених омиљених тренутака био је када се, после целодневне вожње бициклом, истуширала, купила мандарине и села на клупицу да ужива у заласку сунца. То се десило на пропутовању кроз Јапан.

"Срећа је миран, тих осећај који вас прожме. Није нешто што блиста и шљашти", каже она. "Срећа је у садашњем тренутку. Ако размишљате о будућности, анксиозни сте. Ако размишљате о прошлости, депресивни сте. Само кад сте присутни можете бити срећни."

Путовање је за Снежану било и путовање у себе. Кроз сусрете са различитим културама и људима доживела је, тврди, дубоко духовно буђење. "Неки морају да пређу сто хиљада километара око света да би дошли до себе", закључује она.

Послушајте причу о путовањима Снежане Радојичић у подкасту Аналогија.

Са Аном Манојловић она дели своја невероватна искуства и животне лекције. Где је све била, на који се пут спрема и да ли је коначно пронашла срећу, погледајте у Аналогији.