Аналогија – Андреја Павловић: Да ли школе губе децу или деца губе школе?

Андреја Павловић је један од финалиста престижне награде "Просветитељ", а недавно је боравио у Дубаију као један од 50 најбољих наставника из целог света. Такмичио се на једном од највећих светских скупова наставника и учио од најбољих. Искуство из Дубаија донело му је, каже,  важна сазнања о томе како се образовање развија у свету.

"Упознао сам наставнике из више од 90 земаља, размењивали смо идеје и искуства. Видео сам како функционишу школе у развијеним образовним системима и схватио да сви имамо сличне проблеме – од мотивације наставника до потребе за реформама", каже профа.

Наставник математике и информатике у основној школи у Смедереву, каже да тренутни штрајк није само борба за побољшање услова у просвети, већ и подршка студентима који су одлучили да остану у земљи и боре се за боље друштво.

Како функционишу школе у доба штрајка?

С обзиром на то да се штрајк одвија у различитим облицима – од скраћених часова до потпуне обуставе наставе – поставља се питање како ће деца надокнадити пропуштено градиво. Павловић верује да ће просветни радници наћи начин да не угрозе образовање деце, али и да одрже солидарност са студентима.

Он каже да је заиста и даље  нејасно и тешко тачно одредити које школе раде у пуном капацитету, а које су у некој врсти обуставе рада.

Ко највише губи?

Родитељи су забринути да деца могу превише да се опусте и изгубе континуитет у учењу, док професори истовремено осећају велику одговорност према својим ученицима. "Највећи проблем је ако деца почну да губе осећај припадности школи. Наставници морају да нађу баланс између борбе за боље услове и потребе својих ученика", упозорава Павловић.

Павловић не верује да ће ђаци изгубити школску годину: "Постоје различите методе наставе, можемо скратити одређене делове градива, пронаћи начин да надокнадимо пропуштено. Не смемо дозволити да изгубе мотивацију."

Које су промене потребне у просвети

Павловић истиче да је  неопходна реформа образовног система: "Деца имају превише предмета, превише оцена, превише притиска. Морамо да направимо да школа буде место где ће деца радо долазити, а не место стреса".

Павловић сматра да би одлуке о школи и реформи требало да доносе они који су макар некада седели у учионици : "Ако не будемо улагали у наставнике, у образовање и у знање, онда не можемо очекивати бољу будућност. Онда нам деца неће бежати само из школа, него и из земље.

На крају разговора у Аналогији, Павловић је поделио цитат који га инспирише: "Какво год да је питање, одговор је образовање".

Зашто није одустао од просвете, како излази на крај са свим проблемима у учионици и ван ње и шта мисли како ће се све ово што се дешава у друштву завршити послушајте на @analogija-podkast.