Лек против сиде из јогурта?

У току су истраживања чији је циљ да утврде да ли би бактерије млечне киселине садржане у јогурту, иначе вредна медицинска сировина, могле да буду основа будућег лека против сиде.

Професор Багарат Рамратнам и његове колеге с мединског факултета на Роуд Ајленду, у САД, тако су генетски изменили ове бактерије да оне могу да функционишу као мини фабрике за производњу циановирина, беланчевине која може да спречи заразу вирусом АИДС.

"Тај протеин повезује се с вирусом и спречава да вирус продре у ћелије и инфицира их. Идеја је врло једноставна - бактерије млечне киселине производе циновирин и тако спречавају да вируси АИДС продру у слузницу вагине, што је и најчешћи начин преноса заразе", каже Рамратнам.

То би значило да је то нека врста пасивне вакцинације која боље функционише од самог циновирина.

"Производња протеина веома је скупа. Осим тога, те протеине је немогуће једноставно прогутати јер се они могу разградити у желудачној киселини", објашњава Рамратнам.

Лек против хепатитиса и других инфекција?

С бактеријама млечне киселине тих проблема нема. Оне производе протеин "бесплатно" и у самом људском телу. То значи да су вероватно стабилније. Те добре и корисне бактерије неће, свакако, бити коришћене у облику јогурта за доручак него ће се, по свему судећи, аплицирати једном недељно у облику вагиналне креме.

"Када се жене обраћу лекару због гљивичних обољења, он им често саветује да пију јогурт јер очито неке од тих бактерија из пробавног тракта доспевају у вагину. То још није детаљно научно доказано, тако да нисмо потпуно сигурни, али је и то један од детаља које ћемо тестирати", додаје Рамратнам.

Планирани су експерименти на мајмунима који би требало да трају најмање две године, пре него што почне и размишљање о огледима с људима или о борби против других болести.

"Под претпоставком да постоји један протеин који те узрочнике напада, и под условом да га бактерије млечне киселине могу произвести, сасвим је могућа примена у хуманој медицини. Но, може се догодити да их ти значајни протеини отрују", оцењује Рамратнам.

Уколико до тога не дође, онда би културе јогурта уз мало помоћи из генетских лабораторија значиле искорењивање хепатитиса, пролива и других инфекција које се преносе преко слузнице.

У међувремену, јогурт постаје све популарнији. Сваки Немац, на пример, попије, у просеку 17 литара годишње а све је више љубитеља јогурта и у САД.