Вештачка људска кожа из Крагујевца

Стручњаци Института Медицинског факултета у Крагујевцу успели су, први у Србији, после вишегодишњег истраживања, да у "ин витро" условима формирају поткожно ткиво и покожицу.

Професор Зоран Милосављевић, шеф Катедре за хистологију и ембрионологију, са тимом стручњака који се баве инжењерингом људског ткива на том пројекту ради око три године.

Користећи светска достигнућа, али сопствене методе истраживања постигли су прве опипљиве резултате.

"Ми смо до сада успели да направимо покожицу и поткожно ткиво. Једини корак који је остао је спајање покожице и поткожног ткива", објаснила је докторка Биљана Љујић.

Полазну тачку у истраживању чини парче људске коже величине нокта.

Делови хумане коже преостале од операција користе се као репроматеријал - растављају се на саставне делове, односно ћелије које се затим у лабораторијским условима засебно гаје, умножавају геометријском прогресијом и формирају ткиво.

У идеалним условима од малог парчета за четири недеље може се добити метар квадратни коже.

Према речима истраживча, до тог циља остало је свега неколико месеци.

След клиничка испитивања, добијање дозволе за употребу, а затим и ширу примену у лечењу пацијената.

Значајно је да генеричку кожу тело примаоца не одбацује.

Циљ стручњака из Крагујевца који се баве инжењерингом људских ткива је да развију сопствену методологију по којој ће у лабораторији моћи да праве велике површине коже.

Кожа направљена у лабораторијским условима користи се у лечењу опекотина, великих дефеката коже, зацељивању рана од проширених вена.

"Наше колеге лекари, који се баве пластичном хирургијом или неким другим гранама медицине, биће у могућности да користе такву кожу као трансплантат где ће се дефекти коже пацијената у доброј мери моћи покрити са оваквим ткивом", истакао је шеф истраживачког тима др Милосављевић.

После клиничких испитивања кожа направљена у лабораторији замрзнута може да се чува у течном азоту на минус 196 степени до 12 месеци.

Оног тренутка када у лабораторијским условима буду успели да споје формирани дермис, односно поткожно ткиво и епидермис - покожицу, крагујевачки научници имаће сопствену модификовану методологију, које други институти у свету штите као свој патент.

Уз улагања од око 100.000 евра у неопходну опрему, на Институту Медицинског факултета у Крагујевцу, могла би да се формира прва банка коже у Србији.

На тај начин висока цена коже, коју Србија сада увози, вишеструко би била смањена, а била би омогућена и широка примена у здравству.