"Епидемија" Алцхајмерове болести до 2050. године

Очекује се да ће се број људи који пате од Алцхајмерове болести до 2050. године учетворостручити.

Истраживачи са Медицинског факултета универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору, Мериленд, тврде да ће се до тада код 106 милиона људи широм света развити та болест.

Око 43 одсто оболелих у будућности захтеваће високи ниво неге, наводе стручњаци оцењујући ситуацију 2050. године као "глобалну епидемију".

Истраживање је показало да ће се највеће повећање броја оболелих од Алцхајмера појавити у Азији, где тренутно живи готово половина оболелих пацијената.

Статистички подаци и болно посматрање вољених особа како тону у болест, наводи све више људи да преузму све што могу како би спречили почетак Алцхајмерове болести.

Истраживачи са Универзитета Калифорније указали су да људски мозак почиње да показује знаке старења још у раним двадесетим годинама.

Према проценама калифорнијског тима стручњака, само једна трећина фактора који утичу на меморију и дуготрајно здравље мозга, генетички су предодређена.

Истраживачи такође наглашавају да је већина фактора који утичу на здравље мозга у ствари под нашом контролом, попут начина живота и личног здравља.

Теретане за мозак

Многи Американци те информације схватају веома озбиљно како би побољшали опште стање свог мозга.

У "теретанама за мозак" људи се баве вежбама за мозак уз помоћ компјутерских програма, јер никада неће заборавити патње неког од родитеља или блиских људи оболелих од Алцхајмерове болести.

"Више се плашим тога него саобраћајне незгоде или нечег другог тако страшног", истакла је једна жена наводећи да се због тога уписала на "часове за меморију" код доктора Герија Смола, неуролога са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу.

Ако научите одређене технике за меморију, побољшаћете своје памћење, не само краткорочно већ и за период од четири до пет година, тврде лекари.

Други геронтолози, међутим, тврде да не морате да одлазите у "теретане за мозак" или користите технику која шаље неуро-таласе за вежбање вашег ума.

Доктор Дејвид Лауенстин истакао је да нема података или научних доказа који наговештавају да су ти програми ефикаснији од других алтернатива као што су анаграми или укрштене речи.

Многи људи се ипак уписују на програме за тренирање мозга зато што су уплашени, и при том се труде да сачувају живот, чинећи га дужим и бољим.

Доктор Лауенстин сматра да пацијенти могу да уче вештине које су смислене, као што је поновно учење имена уобичајених ствари.

То не може да заустави болест, али може да омогући пацијентима са Алцхајмером да дуже остану способни.