Сећање на Милеву Марић

Министар за дијаспору Срђан Срећковић открио је на гробљу Нордхајм у Цириху спомен плочу Милеви Марић Ајнштајн, српској научници која је допринела успесима свог супруга, нобеловца Алфреда Ајнштајна.

Пре ове комеморације, у Православној цркви "Свете тројице" у Цириху одржана је литургија у помен Милеви Марић, коју је служио протонамесник храма Мирослав Симијановић са свештенством.

"Ово је велики дан за нашу дијаспору у Швајцарској, али и за државу Србију и цео српски народ", изјавио је Срећковић пошто је открио спомен обележје и подсетио да се тиме први пут званично одаје признање Милеви Марић Ајнштајн, од чије је смрти прошло више од 60 година.
"На циришком гробљу почивају многа имена која су задужила цивилизацију својим делима. Сада цео свет зна да је ту, међу њима, и вероватно најгенијалнија Српкиња свих времена, Милева Марић-Ајнштајн", нагласио је министар.

Милева Марић заслужна је за револуционарну теорију физике из које се изродила "квантна физика", нагласио је он, и зато се њено име налази у свим светским енциклопедијама међу 100 најпознатијих научница света.

Министар је подсетио да је Милева Марић Ајнштајн још у детињству показивала велики таленат за природне науке и да је била једина девојчица која је похађала мушку гимназију, што је било нечувено у то време, а упис јој је дозвољен управо због неоспорне генијалности.

На студијама Државне политехничке школе у Цириху, била је пета жена која је успела да положи пријемни испит, а прва која је студирала на одсеку за математику и физику.

У тој школи је и упознала будућег супруга Ајнштајна, а њени биографи тврде да је своју научну славу жртвовала због брака, који упркос томе није успео, испричао је министар Срећковић.

О томе, као и о њеном коауторству у делима славног Ајнштајна, укључујући и теорију релативитета, најбоље сведочи њихова преписка која је сачувана и постала део научне историје, навео је указавши и на трагичну судбину Милеве Марић.

"Живот је завршила готово анонимно, чак јој се ни за гробно место није знало до пре пет година. Данас је добила своју спомен плочу, овде где је сахрањена и где је провела највећи део живота", рекао је Срећковић.

Срећковић је напоменуо да је заслугом Петра Стојановић, оснивача Меморијалног центра "Никола Тесла" из Сент Галена, пронађен гроб Милеве Марић.

Министарство за дијаспору  реализовало пројекат

Министарство за дијаспору је финансирало и у сарадњи са српском дијаспором, реализовало пројекат подизања спомен плоче српској научници. Срећковић је захвалио представницима швајцарских власти "које су нам омогућиле да исправимо историјску неправду према нашој највећој научници и да јој одамо почаст какву заслужује".

Министар је српској дијаспори упутио жељу да са љубављу и поносом негује традицију, културу и обичаје земље из које потиче и чува драгоцену везу између земље у којој живи и матице која ће, како је нагласио, "за разлику од неких ранијих времена, у будуће увек бити уз свој народ у расејању".

Одавању помена и откривању спомен плоче српској научници присуствовали су помоћник министра за дијаспору Вукман Кривокућа, амбасадор Србије у Швајцарској Милан Ст. Протић и директор градске канцеларије за интеркултурална питања у Цириху Кристоф Мајер.