Аспирин - корист и штета

Више од века након откривања аспирина, својства тог медикамента још изненађују лекаре и фармацеуте.

Током протекле деценије више студија показало је да аспирин и други слични препарати са антикоагулантним (смањују могућност од згрушавања) дејством могу да пруже заштиту од болести попут деменције, рака црева или дојке.

Ипак, највећу пажњу привукла је употреба антикоагуланата у сврхе спречавања шлога и срчаног удара код здравих особа средњих година.

Милиони људи у Сједињеним Америчким Државама старости око 40 година на дневној бази узимају мање дозе аспирина, од 75 до 150 милиграма.

Европљани имају нешто опрезнији приступ, поготово након што су стручњаци почели јавности да пружају доказе да узимање аспирина може изазвати озбиљне нежељене ефекте, нарочито код особа које су доброг здравља.

Стручњаци који заступају становиште да мала доза аспирина има заштитну улогу оправдавају свој став тиме што тај медикамент смањује могућност лепљења наслага на крвне судове, што је кључна компонента појаве крвних угрушака.

Особе које свакодневно уносе малу дозу вероватно ће мање бити изложене ризику од сужавања артерија - главног узрочника срчаног напада и шлога.

Заиста, због тог својства аспирин је једна од првих ствари које се дају пацијентима после инфаркта.

Међутим, баш то својство да "разређује" крв, аспирин, чак и у малим дозама, чини потенцијално опасним јер може изазвати крварење.

Најблажи нежељени ефекти могу бити крварење из носа или из мање ране настале током бријања.

Опасност од фаталног искрварења

Стручњаци упозоравају да у екстремним случајевима нежељени ефекти могу бити и смртоносно обилно крварење абдомена, па чак и мозга.

Иако узимање аспирина може смањити ризик од инфаркта или можданог удара, ризик од појаве нежељених ефеката код особа свих старосних група, много је већи.

Истраживачи Универзитета у Оксфорду проучили су више од 20 обимних студија које су истицале позитиван учинак редовног уноса мањих доза аспирина.

Код особа које су преживеле срчани или мождани удар ниво заштитног учинка је веома висок, док су код особа средњих година које су доброг здравља резултати студија прилично дискутабилни.

Ризик од крварења у мозгу или стомаку који се јавља код узимања аспирина премашује добробит од смањења могућности појаве инфаркта или шлога.

Терапија која укључује узимање аспирина мора бити строго контолисана од стране лекара, нарочито ако су у питању пацијенти који имају повишен крвни притисак, иако је то један од ризика појаве можданог удара.

Такође, особе које конзумирају веће количине алкохола, они који узимају лекове против инфекција, они који имају чир, као и они који су имали хируршку интервенцију склонији су појави нежељених ефеката при узимању чак и веома малих доза аспирина током дужег периода.