Гојазна деца изложенија анемији

Гојазна деца двоструко чешће су изложена ризику од дефицита гвожђа у организму него вршњаци нормалне тежине, највероватније због погрешне исхране и одсуства физичких активности.

Недостатак гвожђа спада у глобалне проблеме који се најчешће јављају у сиромашнијој популацији због неадекватне и погрешне исхране, али најновија истраживања показала су да их има и у богатијим срединама.

У земљама у развоју, расте број гојазних и оболелих од обеситаса као последица неприлагођене исхране, што указује на неопходност да се та појава стави под контролу.

Премало гвожђа у крви најчешће код погођене особе изазива анемију која за последицу има тешкоће у учењу и целокупном понашању, а тиме и ограничену радну способност.

Истраживања су показала да је свако седмо дете у САД гојазно, да је њихов број у протеклих 30 година утростручен, али је занемарљив број деце код којих је обављена анализа количине гвожђа у крви.

Податке је, у аналитичком тексту у стручном часопису Педијатрија, саопштила др Карен Нид са Медицинског факултета универзитета Јејл.

Важна и генетска "база"

Докторка Нид је са својом екипом анализирала податке 10.000 деце узраста између две и 16 година и установљено је да је код сваког десетог гојазног тинејџера оба пола установљен дефицит гвожђа у организму.

Педијатре посебно забрињава чињеница да је код готово шест одсто деце узраста између две и пет година откривен готово драматичан недостатак гвожђа.

Проценат мањка гвожђа код гојазне деце двоструко је већи него код деце нормалне тежине и показује се да је такозвани "индекс телесне масе детета" , однос тежине и висине, у директној вези са количином гвожђа у организму - што је маса већа, мање је гвожђа.

Повезаност мањка гвожђа и гојазности, указала су истраживања, највероватније изазива физичка неактивност али и недовољно уношење хране богате гвожђем.

Међутим, и генетска предодређеност такође може играти значајну улогу јер је установљено да гојазне девојчице брже расту и сазревају од својих вршњакиња због чега тешко успевају да контролишу потребе свог организма за гвожђем.