За деконтаминацију Чернобиља потребно пола века

Најмање пола века биће потребно за деконтаминацију терена у Чернобиљу, месту највеће нуклеарне катастрофе, тврди руски стручњак. Само у Украјини има 2,6 милиона људи са статусом особа настрадалих од последица катастрофе, која се догодила пре 23 године.

Александар Боровој из Института "Курчатов" изјавио је да ће за потпун завршетак радова вађења нуклеарног горива из четвртог блока атомске централе у Чернобиљу и деконтаминацију места хаварије бити потребно најмање пола века.

Руски стручњак је на конференцији за новинаре у петак подсетио да се после хаварије, чија ће 23. годишњица бити сутра обележена, у срушеном реактору налазило око 180 тона нуклеарног горива.

"Приближно 150 тона успели смо да пронађемо и ставимо под контролу, а осталих 30, судећи по свему, налазе се у дубоким, бетоном заливеним, местима и стићи до њих је изузетно скупо", рекао је Боровој.

Према руском стручњаку, у протекле 23 године избегнут је било какав опасан инцидент и разрађена је стратегија активности у оквиру којих је и постављен кров (саркофаг) на конструкцију, чиме је спољна средина у потпуности заштићена од онога што се унутра дешава.

Под руководством стручњака и компаније "Атомстројекспорт", на централи су спроведени "радови покривања срушеног блока и стабилизација саркофага, због чега се може гарантовати да се током 10-15 година ништа лоше неће десити", рекао је Боровој.

Следећа етапа је изградња новог прекривача широког 250, високог 100 и дугачког 150 метара под окриљем међународног конзорцијума.

Учесници прес конференције сложили су се у оцени да после досадашњих радова и постављања новог прекривача, може да се гарантује да неће бити емисије радиоактивних честица у атмосферу током 100 година.

Директор Института за питања безбедног развоја атомске енергетике у оквиру Руске академије наука Леонид Бољшов изразио је уверење да понављање хаварија, сличних чернобиљској, у Русији није могуће, јер је достигнут бољи ниво безбедности.

Бољшов је навео да је до инцидента 1986. године дошло због "неправилних активности оператера", због чега је реактор "доведен у стање у којем су се показали недостаци конструкције".

Кривицу деле оператери, научни руководилац и конструктор реактора, оценио је руски стручњак, а несрећа је узрокована и тиме што је неколико година раније атомска енергетика из ресора специјализованог министарства пренета у надлежност министарства енергетике.

"Са атомском централом поступали су као са обичном термоелектраном, не уважавајући посебну специфичност", рекао је Бољшов.

Страдало пола милиона деце

У ноћи 26. априла 1986. године на централи у Украјини десила се највећа катастрофа на неком техничком објекту у свету, када је на четвртом блоку дошло до експлозије која је потпуно срушила реактор.

Објекат блока се делимично срушио, контаминирана је површила од око 160.000 квадратних километара у северном делу Украјине, а на западу, Русије и Белорусије.

Заменик генералног директора руског медицинско-биохемијског центра "Бурназјан" Андреј Бушманов је на конференцији навео да је тада умрло 28, а због радијације су се разболела 134 радника централе и чланова спасилачких екипа.

Бушманов је категорички демантовао медијске податке о неколико стотина оболелих и погинулих. 

Чернобиљска катастрофа је једна од 355 хаварија са озрачењем људи у време Совјетског Савеза и данашње Русије.

Према подацима из Украјине, било је озрачено око 5.000 насеља у три земље, а негативне последице осетиле су Шведска, Норвешка, Пољска, Велика Британија и друге државе. Радијацији је било изложено око пет милиона људи.

Данас у Украјини има око 2,6 милиона људи са статусом особа настрадалих од последица чернобиљске катастрофе, међу њима више од пола милиона деце, наведено је у саопштењу амбасаде те државе у Београду достављеном Танјугу.

Током последњих 11 година, укупан број људи који спадају у категорију инвалида повећан је готово на 80 одсто, од којих је више од пола директних учесника ликвидације последица хаварије.

У последњих 15 година, откад Украјина самостално финансира отклањање последица хаварије, трошкови су се попели на 7,35 милијарди америчких долара, што је у неким годинама износило 8-10 процената државног буџета земље.

Чернобиљски фонд формиран је 1997. године и у њему је 28 земаља, које су за санирање последица издвојиле више од милијарду долара.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 04. јул 2024.
23° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару