Дојење најбоља превентива

Мајке које желе да сведу на минимум могућност да њихове тек рођене бебе доживе такозвану "смрт у колевци" треба што дуже да доје своју новорођенчад јер дојење обезбеђује висок степен заштите од "синдрома преране смрти новорођенчади" (СИДС), открили су шведски педијатри.

Жене у Африци своје бебе доје све док желе да сисају. Обичај да их сво време дојења носе у "бошчама" тесно припијеним уз тело испуњава природну потребу новорођенчета за што приснијим физичким додиром с мајком, установили су лекари.

Следећи овај природни нагон познат афричким мајкама, лекари с Института за мајку и дете у шведском граду Гетеборгу покушали су да установе зашто медицински потпуно здраве бебе неретко умиру у сну, посебно у развијеним земљама. Открили су да бебе које су мајке дојиле четири месеца и дуже изузетно ретко постају жртве СИДС.

"Студија пружа доказ да постоји веза између дојења и смањивања опасности од СИДС", закључио је доктор Бернт Алм у анализи објављеној у међународном стручном часопису "Архив обољења у деце".

Алм и његови сарадници испитивали су родитеље 244 бебе које су доживеле "смрт у колевци", посебно о дужини периода дојења, и упоредили их с резултатима одговора родитеља 800 здравих беба.

Открили су да новорођенчад која су сисала краће од осам недеља, три до пет пута чешће постају жртве СИДС него бебе које су мајке дојиле четири месеца и дуже.

"Сасвим је извесно да учесталост и дужина дојења новорођенчета и физичка блискост с мајком смањују ризик од "смрти у колевци"", изјавио је др Алм.

Узрок "смрти у колевци", која се догађа у првој години живота новорођенчета, још увек је непознат. Кампања да се родитељи охрабре да бебе стављају да спавају на леђима смањила је број жртава СИДС.

Родитељима је такође саветовано да престану да пуше, обезбеде да бебе спавају у чистој постељини и да их превише не утопљавају.

Уз чињеницу да представља природну брану "смрти у колевци", дојење такође смањује ризик од инфекције ушију, алергија, повраћања и дијареје.

Шведски педијатри тврде и да бебе које су дојене довољно дуго ретко постају дебеле и изложене ризику да у зрелијим годинама оболе од обеситиса, прекомерне дебљине.