Наука не сме поднети терет кризе

Финансијска и економска криза морају се пребродити очувањем, не само нашег привредног, већ и научног и технолошког капацитета, истакао је министар науке и технолошког развоја Србије Божидар Ђелић у Српској академији наука и уметности где је угостио неколико страних врхунских научника, који учествују на Ректорској конференцији "Текући трендови у високом образовању" у Београду.

Према његовим речима, Србија ни у тешким временима не сме ни на који начин да одустане од улагања у знање и да се зато ребалансом буџета не би смела смањивати средства предвиђена ове године за науку.

"Била би катастрофа за Србију да у овом моменту наши научници, којима тренутно неколико месеци касни плата, буду категорија друштва која ће поднети највећи терет кризе", рекао је Ђелић.

Србија на мапи светске технологије и науке

После разговора са страним научницима, међу којима је био и добитник Нобелове награде Мартин Перл, Ђелић је оценио да се Србија враћа на мапу светске технологије и науке.

Министар Ђелић подсетио је да је Перл трећи нобеловац који је дошао у Србију у протеклих пет месеци, што би могао да буде мали сигнал да постајемо важан научни центар света.

Ђелић је навео да је у разговору с колегама из Америке, Јапана, Кине, Шпаније и других земаља, настојао да сазна шта је то што Србија треба да уради да би била што успешнија из домена науке и технологије.

"Разговарали смо и о нужности да наш просветни систем одговори изазовима 21. века", нагласио је Ђелић и додао да је најважније да учитељи и професори науче децу и студенте да уче и да се оспособе да целог живота наставе са учењем.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић оценио је да је Србија, упркос свим тешкоћама, земља са будућношћу и перспективом.

Свакој Универзијади претходи самит ректора из целог света. Тако је и пред Универзијаду у Београду организована Ректорска конференција, на којој учествује око 400 научника из 56 земаља са 120 универзитета.

Учесници Конференције у наредна четири дана бавиће се питањима будућности високог образовања, Болоњским процесом, улогом универзитета у решавању социјалних, економских и здравствених проблема.