Мање калорија за "бржи" мозак

Тим научника Универзитета у Минстеру дошао је до закључка да смањеним уносом хране може да се утиче на квалитет памћења, али и на појаву Алцхајмерове болести, као и других облика деменције.

Студијом коју је спровео тим немачких стручњака са неурологом Агнес Флел на челу, потврђени су ранији слични налази на животињама и показало се да једноставном променом начина живота може да се помогне у лечењу деменције, пренео је Ројтерс.

"Ово је прво истраживање које је показало да рестрикција калорија може да буде благотворна за функционисање памћења старијих особа", објавила је неуролог Агнес Флел.

Процењује се да око 24 милиона људи широм света пати од губитка памћења, проблема са оријентацијом и других симптома који указују на Алцхајмерову болест и друге облике деменције.

Стручњаци сматрају да би око 2040. године тај број могао да се учетворостручи, знатно оптерећујући националне здравствене буџете и повећавајући потребу за проналажењем нових начина лечења.

Истраживање Агнес Флел и њеног тима спроведено је на 50 људи, просечне старости 60 година, подељених у три групе.

Испитаници из прве групе су, уз консултације са дијететичарима, смањили дневни унос калорија за око 30 одсто.

У другој групи није било никаквих ограничења исхране, док је трећа група повећала унос хране са незасићеним масним киселинама, којих највише има у маслинама и риби.

Након три месеца, на тесту памћења испитаници из прве групе показали су побољшање меморије за 10 до 20 одсто, док код оних из треће групе, која је конзумирале здраве масноће, није регистровано никакво побољшање.

Тим стручњака из Минстера спроводи нову студију, при којој користи и скенирање мозга, да би се утврдио механизам деловања смањене исхране на унапређење менталних функција.

Претпоставља се да смањени ниво инсулина и запаљениских процеса делује подстицајно на мождане ћелије и побољшава памћење.