Стручњаци траже да испитају Галилејев ДНК

Италијански и британски стручњаци надају се да би детаљном анализом ДНК материјала Галилеа Галилеја могли да дођу до података на основу којих би утврдили утицај здравља на неке његове закључке и открића.

Група стручњака због тога је од надлежних затражила ексхумацију посмртних остатака славног италијанског научника. 

"Када бисмо тачно знали шта није било у реду с његовим видом, помоћу компјутерских модела могли бисмо да реконструишемо оно што је видео својим телескопом", објаснио је Паоло Галуци, директор Историјског и научног музеја у Фиренци, где је Галилео сахрањен.

Галилеј (1564-1642) је у свом зрелом добу имао проблеме са видом и познато је да је последње две године живота био потпуно слеп.

"Постојали су периоди када је одлично видео и периоди када би му вид знатно ослабио", објаснио је доктор Питер Вотсон, председник Међународне офталмолошке академије и консултант на Универзитетској болници Аденбрук у Кембриџу.

На основу Галилејевих писама и портрета, британски офталмолог дошао је до закључка да је ренесансни научник вероватно патио од једностране миопије, увеитиса - запаљења дужице, или од тешког облика глаукома.

Према Вотсоновом мишљењу, Галилејев проблем с видом није настао гледањем у сунце већ је био резултат системске болести, укључујући и напад који је имао у младости после којег је привремено изгубио слух и оболео од акутног облика артритиса.

Италијански астроном и математичар је, такође, био изложен огромном стресу за време суђења због јереси.

Галилеј се нашао пред судом инквизиције јер је заступао нову астрономију, залажући се за Коперников хелиоцентрични систем који се косио са учењем Библије.

ДНК анализа омогућила би научницима да проникну у тајну његових проблема са видом и утврде у којој мери је патологија ока утицала на његова открића.

Ипак се окреће!

Уколико буду успели да дођу до Галилејевог ДНК материјала, његове савремене колеге покушаће да одговоре на нерешена питања у вези са здрављем "оца астрономије" кога је Ватикан осудио јер је тврдио да се Земља окреће око Сунца.

Аутор чувене реченице "E pur si muove!" (Ипак се окреће!) сахрањен је у базилици Светог крста у Фиренци, 100 година након смрти.

Галилејеви посмртни остаци пре тога били су сакривени у једном звонику јер црква није дозвољавала да буде сахрањен.

Кости славног научника чуване су помешане са костима једног од његових ученика, Винченца Вивијанија, и костима непознате жене.

Галуци верује да је реч о костима Галилејеве кћерке мезимице Марије Челесте, часне сестре која је умрла у 33. години.

Тест ДНК омогућиће научницима и да утврде да ли се заиста ради о Марији Челести чији је живот описан у бестселеру "Галилејева кћерка" Даве Собел.