Нова истраживања о лечењу Алцхајмера

Антипсихотички лекови дугорочно повећавају опасност од смртности пацијената оболелих од Алцхајмерове болести, показали су резултати британског истраживања, објављени у научном часопису "Лансет неуролоџи".

Британски истраживач Клив Балард из Центра за проучавање болести које настају старењем, при Краљевском колеџу у Лондону, дошао је до поменутих резултата упоређујући стопе смртности код две групе пацијента старости између 64 и 100 година који су оболели од те болести.

Једна група тих пацијената била је лечена антипсихотичким лековима као што су "тиоридазин", "клорпромазин", "халоперидол", "трифлуорперазин" и "рисперидон", док су пацијенти из друге групе примали "плацебо" (лажни лек).

Након 12 месеци од почетка истраживања, проценат преживелих особа међу пацијентима који су примали неки од антипсихотика је износио 70 одсто, а међу онима под терапијом плацебом 77 одсто.

После две године од почетка истраживања, разлика се још продубила тако да је проценат преживелих у првој групи износио 46 одсто, а у другој 71 одсто, док је након три године у првој групи тај проценат износио 30 одсто, а у другој 59 одсто.

Током целокупног периода истраживања опасност од смртности је била мања за 42 одсто код пацијената који су примали плацебо терапију него код оних под терапијом антипсихотицима.

Антипсихотици, лекови који се користе у лечењу психоза, као што је шизофренија, често се дају особама оболелим од Алцхајмера како би се код њих ублажила узрујаност и агесивност који могу бити опасни и по пацијенте и по околину.

Антидепресиви уместо антипсихотика

Према подацима које је објавио "Лансет неуролоџи", између 30 и 60 одсто дементних пацијената смештених у здравственим установама широм Европе и северне Америке лече се антипсихотичким лековима.

Ранија истраживања су показала мало позитивно дејство тих лекова приликом њихове краткорочне употребе на неуропсихијатријске симптоме Алцхајмера, али и већа нежељена дејства.

Британски научници су истакли и да је већи број истраживања показао да би психолошке терапије или друге врсте лекова, као што су антидепресиви, могли да буду алтернатива антипсихотицима.

Истраживачи, међутим, сматрају да антипсихотици друге генерације и даље могу имати своју улогу у лечењу тешких неуропсихијатријских симптома Алцхајмера, пре свега агресивности, али да треба прекинути преписивање тих лекова у случајевима када они нису неопходни и у продуженом режиму.