САНУ незадовољна издвајањима за науку

Председник САНУ Никола Хајдин оценио је да се, на основу средстава која су предвиђена буџетом за науку, јасно види да Србија 2010. године неће остварити планираних један одсто издвајања из друштвеног производа за науку, што је у Европи доња граница.

Хајдин је, у интервјуу Танјугу, рекао да је са око 0,3 одсто издвајања за науку, што је приближно овогодишњем износу, јасно да "идемо спорим темпом" и да ће издвајање један одсто, које су већ достигле и земље чији је степен развоја сличан нашем, за Србију остати недостижно и у 2010. години.

Председник најзначајније и најстарије научне установе у земљи, међутим, сматра да би евентуална корекција тих средстава значила само извесно повећање плата научних радника.

"Повећање издвајања из друштвеног производа са 0,3 на, евентуално 0,5 одсто представљају мале паре у односу на буџет земље и оне се налазе у границама статистичке грешке", констатовао је председник САНУ, оценивши да је у оваквој ситуацији значајније како искористити средства на располагању.

Хајдин је рекао да ће приоритет САНУ у следећој години бити интензивнија сарадња са иностранством, јер је то за област науке, посебно егзактне, једини пут.

"Можемо да направимо нешто само ако се интегришемо у Европску унију у научном смислу", казао је Хајдин, оценивши да је за развој науке темпо којим се приближавамо ЕУ врло спор.

Научна сарадња са ЕУ

Напомињући да САНУ има висок ниво сарадње са појединим европским академијама који се огледа у заједничким пројектима, Хајдин је указао да је посебно важно учешће наше науке у програмима ЕУ које доноси и финансијска средства.

"У том погледу смо напредовали захваљујући труду претходних министарстава, јер смо према могућностима конкурисања изједначени са чланицама ЕУ", додао је он.

С обзиром на то да не располажемо средствима довољним за потезе који би водили развоју друштва на бази науке, чему данас теже све нације, главно питање је, сматра Хајдин, како употребити средства којима располажемо.

"Да би та средства служила сврси, а то значи повећању економске ефикасности земље и на крају крајева, друштвеног стандарда, она морају бити усмерена ка производњи. Њу треба оријентисати на домаћу памет, а да би то било остварено, у земљама у развоју, каква је наша, потребна је помоћ државе, јер привреда није снажна да подстакне научна истраживања", објаснио је председник САНУ.

Хајдин сматра да је на држави да определи стратегију која би означила приоритете, оне који ће у привреди, потпомогнути науком, најбрже и најефикасније дати вишак вредности.

"То је цела филозофија и она је у основи једноставна, али у пракси није лако изводљива, јер је, пре свега, потребно много више информација о фактичком стању у привреди и друштву, да би могли ефикасно да интервенишемо", рекао је Хајдин.

Утицај међународног положаја земље

Председник САНУ је навео да учешће у великим пословима, па и оним који укључују научно-истраживачки рад, зависе умногоме од политичке позиције у којој се земља налази.

Хајдин је подсетио на велике грађевинске подухвате које је наша оператива, потпомогнута радом научног института "Јарослав Черни" радила широм света у несврстаним земљама, а то је, како је објаснио, осим добрих референци, омогућавао и међународни положај земље који више није такав.

Председник је оценио да светска економска криза која је почела да куца на врата многих држава, неће донети ништа добро ни на пољу науке.

"Мања улагања у привреду и смањење њене ефикасности, повећање броја незапослених, свакако ће лоше утицати на позицију науке у друштву", додао је Хајдин нагласивши да иако ситуација није лака, постоји излаз.

"Многи су се налазили у оваквој ситуацији, али они који су знали да искористе знање данас су постали значајан фактор у привредном и економском животу Европе", рекао је Хајдин, наводећи примере Шпаније, Португалије и Ирске.

"У Шпанији је то била свесна акција државе и покрајинске владе Каталоније подстицања науке за рачун ефикасније привреде", додао је председник САНУ.

Хајдин сматра да би таква акција код нас имала и значајан ефекат на млади научни потенцијал који би се "и за мање паре посветио науци и не би тражио пут изван земље".

Мултипликаторско дејство науке

"Када млад човек уђе у озбиљан посао научног истраживања у стању је да посредним путем запосли још стотинак људи. Ако немамо људе који мисле, стварају, нећемо имати посла ни за оне који само раде", упозорио је Хајдин.

У том циљу, Хајдин је најавио и формирање Академије за младе која би, по узору на аустријску, требало да уведе већи број младих људи у бављење науком. Она би деловала под окриљем САНУ, али би била потпуно аутономна у раду и избору сарадника.

Тако би, уједно, "имали и бољи увид где смо у науци и чиме располажемо", рекао је Хајдин, оценивши да смо талентован народ што треба искористити.

Многе развијеније земље од нас и данас траже одговоре на питања како ефикасно искористити знање. Академија младих била би средство које би стање у том погледу могла донекле да побољша, јер се дошло до фрапантних података да је наука продрла у све поре живота, констатовао је Хајдин.

Председник САНУ је додао да је, за разлику од нас, трансформација школског система, од предшколских установа до средњих школа у развијеним земљама већ озбиљно схваћена како би се створило друштво отворено за образовање и стицање знања.