Лед се убрзано топи

На Гренланду, Антартику и Аљасци од 2003. године истопило се између 1,5 и 2 билиона тона леда према истраживањима.

Користећи нову сателитску технологију која мери промене у маси глечера и леденог покривача, геофизичар Скот Лацки закључио је да губици представљају количину воде која би 21 пут могла да испуни залив Чесапик, површине 166.534 квадратних километара.

"Лед нам сликовито показује како долази до климатских промена", рекао је Латцки.

Мисија "Грејс" користи два орбитална сателита да би мерила "баланс масе" глечера, или нето разлику између акумулације и губитка леда.

Промена температуре може повећати количину масе и помоћи да се подигне ниво мора и доведе до промене океанске струје.

Џеј Цвали, који користи различиту сателитску технологију, уочио је промену ледене масе на Гренланду, Артику и Антартику.

"У протеклих пет година, Гренланд је изгубио између 150 и 160 гигатона што је довољно да сваке године ниво мора подигне за пет милиметара" рекао је Цвали.

Измерено је да планински глечери у заливу Аљаске изгубе око 84 гигатоне сваке године, што је просечно пет пута више од годишњег протока реке Колорадо кроз Гранд кањон.

Сваки нови раст нивоа мора доводи до плављења и олуја.

Топљење леда посебно на Гренланду и Артику, доводи до глобалног топљења. Када се огромни глечери истопе, губе моћ, па океани и земља апсорбују топлоту узрокујући јачу влажност у атмосфери.

"Можемо осетити утицај глобалног загревања у многим областима наших живота, као што је агрикултура", рекао је Цвали.

Као пример, навео је навалу буба на боровину које су уништиле шуме Колорада и западне Канаде овог лета, јер зима није била довољно хладна да их убије.

Гернланд је деведесетих имао доста снега и воде, али сада, 15 година касније, ниво мора је порастао за 50 одсто.

Према прогнозама, до краја века ниво мора ће порасти за 45 до 91 центиметара .