Како родити сина

У групи од 500 жена, које су прихватиле да добровољно учествују у истраживању, њих 58 одсто родиће сина јер им је било потребно дуже од годину дана да остану у "благословеном стању". Међутим, истраживање на већој групи од 4.800 жена којима је било потребно много краће време да затрудне показало је да тај проценат пада на 51 одсто.

Свака додатна година паровима који покушавају да добију бебу природним путем за готово 4 одсто повећава изгледе да добију сина. Повећавају се и шансе кад се жена отресе нежељених фактора као што су пушење, алкохолизам и нередовност менструалног циклуса.

Епидемиолог Лук Смитс са Универзитета Маастрихт у Холандији, који је руководио истраживањем, уверен је да резултати потврђују претпоставку да сперматозоид који "носи" мушки Y хромозом "плива" брже од сперматозоида са женским X хромозомом због чега много лакше може да "путује" кроз лепљиву слуз грлића материце.

Он је часопису Њу сајентист изјавио да су ранија истраживања показала да жене поседују различит степен лепљивости слузи грлића материце и да оне са већом лепљивошћу теже и спорије затрудне.

Утицај окружења на потомство

"Реч је о елегантном и значајном истраживању" - оценила је Валери Грант са Универзитета Окланд на Новом Зеланду која је истраживала улогу мајке у одређивању бројчаног односа полова у људском потомству.

Многе животиње способне су да утичу на пол својих потомака према квалитету парења и условима у окружењу. Еволуциони биолози верују да ово максимизира број њихових преживелих потомака.

Тако, на пример, једна теорија претпоставља да животиње "нижег статуса", које су изложене запостављању окружења и разним оскудицама, чешће доносе на свет женско потомство. Разлог за то је што рађање а касније неговање и подизање мушког потомка изискује више енергије.

С друге стране, доношење на свет женског потомка у време стреса могло би бити боље решење, чак и кад постоје изгледи да полигамни мужјаци могу бити плоднији и способнији од женки да остваре потомство.

"Ово откриће није у потпуном складу са теоријом. Али оно, у исто време, није ни у контрадикцији са теоријом да мање плодне жене нису и мање здраве. Ми још увек немамо еволуционо објашњење за ово", изјавио је Смит.

Ипак, Грантова је помало резервисана према Смитовом објашњењу да су напори да се добије дечак после дуготрајних узалудних покушаја оплођивања обавезни једино због тога што су Y - сперматозоиди способнији да се пробију кроз слуз грлића метерице.

Она је наклоњенија алтернативном објашњењу које је понудио тим истраживача - да је смањена слузавост често резултат хормоналних проблема који, за узврат, могу бити узрок спонтаном абортусу.

Пол детета у надлежности мајке

Сопствено истраживање Грантове показало је да је пол детета у искључивој "надлежности" мајке а не оца, с чиме се слажу многи еволуциони биолози.

Она је подсетила да је општепозната чињеница да је код мушкараца, од зачећа па надаље, много већа смртност. Зато да би се постигла извесна сигурност да ће у стресним временима на свет доћи неопходан број мушких потомака, мајке морају обезбедити природне услове.

"Било који механизам који ће мајци омогућити да то постигне свакако ће повећати способност да роди мушко дете"- тврди Грантова.

"Ново истраживање наговештава да би могле постојати још увек непознате препреке у бици да се роди мушко, укључујући мало снажнији осећај материнства кад треба затруднети", закључила је Грантова у изјави за Њу сајентист.