Нова сонда истражује Сунчев систем

Ајбекс је опремљен инструментима који му омогућавају да прикупи слике и направи картографију широке зоне турбуленција и помешаних магнетних поља где се честице топлог соларног ветра сударају са интерпланетарним честицама са други звезда галаксије.

Истраживач из Сан Антонија Дејвид Мекомас је објаснио да је гранични регион интерпланетарног простора, који је раније сматран границом Сунчевог система, за Земљу од суштинског значаја јер је штити од најопаснијих галактичких зрака.

Једине информације којима научници сада располажу о границама Сунчевог система, омогућиле су сонде Војаџер 1 и 2 лансиране 1977.

Након што су успешно надлетеле планете Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун, сонде настављају своју одисеју удаљавајући се постепено од Сунчевног система.

Инструменти који мере таласе соларног ветра, који је углавном састављен од наелектрисаних атомских честица јона, настављају да проучавају простор око себе.

Апарати за мерење таласа плазме, у мају 1993. регистровали су крајње границе Сунчевог система, почетак хелиопаузе, која је крајња граница соларног ветра унутар које се налази хелиосфера.

Научници сматрају да је хелиопауза од Сунца удаљена 90 до 120 астрономских једица (АЈ), имајући у виду да је једна АЈ 150 милиона километара.

Контакт са сондама које прикупљају информације из Сунчевг система до 2020. године биће. С обзиром да батерије немају снагу да загревају инструменте како би они добро функционисали.