Берзанска криза угрожава ментално здравље

Стотине милиона људи широм света већ имају менталних проблема попут депресије и биполарног афективног поремећаја (манична депресија), а светска економска криза могла би да погорша стање код ментално лабилних особа.

Највећи утицај кризе највероватније ће осетити становништво земаља ниског и средњег стандарда где је приступ одговарајућој терапији често ограничен, објашњавају у СЗО.

"Не би требало да нас изненади турбуленција и могуће последице текуће финансијске кризе, али не смемо то ни потценити. Људи који су у невољи не добијају довољно помоћи", рекла је Маргарет Чен, генерална директорка Светске здравствене организације.

Према њеним речима, сиромаштво и појачани стрес који оно изазива, укључујући насиље, социјално искључење и константну несигурност, у директној су вези са појавом менталних поремећаја.

"Не би требало да нас изненади растући тренд последица стреса, броја самоубистава и менталних поремећаја", истакла је Ченова.

Забрињава степен "одсуства бриге" о неким пацијентима, нарочито у најсиромашнијим и средње богатим државама, у којима се и налазе три четвртине од процењеног броја оболелих.

Владе тих држава би морале да уврсте бригу о менталном здрављу у основну здравствену заштиту, напоменула је Ченова.

Милион самоубистава годишње 

Према подацима Светске здравствене организације, једна од четири особе у неком периоду живота има проблем са менталним здрављем.

Ментални и неуролошки поремећаји, често су хронични и потпуно онемогуће социјално функционисање особе, а готово милион особа у свету изврши самоубиство сваке године, од којих је велики број младих.

"Сиромаштво може бити последица неплаћених дугова, очаја и осећаја губитка који најчешће погађају средње и ниже слојеве. Чак и они који су већ сиромашни могу осетити последице кризе", рекао је Бенедето Сарацено, директор Одсека за ментално здравље и злоупотребу супстанци при Светској здравственој организацији.

"Постоје јасни докази да су самоубиства у вези са финансијским катастрофама. Не причам о милионеру који скаче кроз прозор, већ о сиромашним људима", истакао је Сарацено додајући да може да се очекује да глобална криза остави последице на "стабилност заједнице и породице".

Више од 75 одсто особа које пате од менталних поремећаја у земљама у развоју не примају одговарајућу терапију, а многи су стигматизовани, исмевани и малтретирани.

На светском нивоу, многе земље троше на ментално здравље становника мање од два одсто средстава намењених здравству.

Чак и у средње развијеним државама у којима ће се осетити последице кризе, издвајаће се мање новца, што значи да ће и терапије бити мање доступне пацијентима.