Опасност од истребљења острига

Према једној студији у свету је нестало 85 одсто спрудова са остригама, иако су те шкољке, осим што су јестиве, од кључне важности за живот у океанима.

Широм света, остриге се већ вековима сматрају за деликатес. Пошто се брзо размножавају, ловци на шкољке вадили су их као да је извор неисцрпан. Временом, количина извађених шкољки превазишла је просту репродукцију.

Стручњаци препоручују низ мера, као што је стављање острига на списак угрожених врста, стављање њихових станишта под заштиту, коришћење њихових празних љуштура за обнављање спрудова и подстицање ловаца да одгајају остриге.

"Остриге су важне јер доприносе екосистемима у заливима и ушћима река. Пречишћавају воду и уклањају седименте. Делују као инжењери хидрологије, јер стварају станишта за друге организме," каже главни конзерватор у Одељењу за заштиту природе на обалама државе Вирџиније Бери Труит.

Залив Чесапик, на обали Атлантика, некада је био центар индустрије шкољки у Америци. Али претеран улов, загађења и болести побили су у последње две деценије 90 одсто острига. Крај градића Ојстера, Бери Труит и Бо Ласк, предводе пројекат обнове њихових станишта.

Конзрватор Труит истиче да је залив Чесапик некада био центар индустрије шкољки у Америци и додаје да на обновљеном спруду остриге расту једне преко других.

"Мале остриге расту преко великих," наглашава Труит.

"Остриге се ваде већ стотинама година, а љуштуре су коришћене за градњу путева и производњу калцијума за фарме пилића, уместо да су враћане у воду да би на њима расле нове шкољке," рекао је Труит.

Изградња "двораца за остриге"

Пре годину дана експериментално је започето коришћење специјалних бетонских блокова, такозваних "двораца за остриге".

Одељење за заштиту природе сада штити више од 160 квадратних километара приобаља, где обнавља основне карике ланца, мочварно растиње, алге и остриге.

Научници кажу да ће будућност зависити највише од вештачке изградње и адекватног чувања станишта, такозване аквакултуре.

Професор Марк Лакенбек, из Океанографског института државе Вирџиније, каже да је аквакултура сада одговорна за највећи део производње острига у свету.

"Реч је о томе да су остриге изложене разним врстама стреса: од квалитета воде, преко цветања алги до високог процента седимената, па су нека места већ потпуно изгубљена," наводи Лакенбек.

Између осталог, остриге филтрирају хранљиве материје које иначе доводе до цветања алги. Али Лакенбек каже да је та њихова способност ограничена, јер токсини помешани са хранљивим материјама изазивају болести и смрт острига.

"У аквакултури можемо да бирамо величину, облик и раст острига. Ове две шкољке припадају истој врсти," истиче Лакенбек.

Научници кажу да ће аквакултура на крају бити одговорна за све количине острига које се гаје за људску исхрану.

Вештачки спрудови, поред тога што ће обезбеђивати станишта за друге врсте живота, штитиће обале од олуја и ерозија.