Аушвиц – најцрњи дани историје човечанства

Први заробљеници

Аушвиц се састојао од три главна логора Аушвиц 1 који је отворен први, у мају 1940. године и у коме су страдали махом Пољаци.

Највећи – Аушвиц-Биркенау – отворен је у октобру 1941. године и био је логор смрти у коме је више од милион људи. Аушвиц-Моновиц отворен је у мају 1942. године и био је радни логор у чијој фабрици се производила ИГ боја.

Први заробљеници у камп су доведени у мају 1940. године, и то су углавном били Пољаци који су пружили отпор немачким окупационим властима.

У септембру 1941. године СС је на 600 совјетских заробљених војника тестирао отровни гас циклон Б који је потом коришћен у гасним коморама логора у којима је већина затвореника убијена одмах по приспећу у логор.

Остали су умрли од систематског изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, егзекуцијама стрељањем и у медицинским експериментима.

Обележавање затвореника 

Сваки заробљеник у логору имао је број док је слово била ознака за националност а Јевреји су носили и жуте Давидове звезде.

Сви заробљеници сврставани су у неку од шест категорија: политички затвореник, Јеховини сведоци, исељеници, расељени, социјалисти, криминалци и хомосексуалци.

Према СС мерилима, живот Јевреја је вредео најмање због чега су мучени најгорим методама, изгладњивани, изложени екстремном раду и хладноћама док не би били убијени у гасним коморама.

Југословени у Аушвицу 

До марта 1942. године у кампу су били махом заробљеници из Пољске али је било и заробљеника из Чешке, Немачке и Југославије. Од априла те године почеле су депортације Јевреја из свих делова Европе у Аушвиц као резултат нацистичког "коначног решења".

Према непотпуним подацима, у Аушвиц је депортовано и убијено најмање 12.000 Југословена, махом Јевреја, али је међу њима било и партизана и илегалаца.

Живот у логору

Аушвиц се састојао од 28 блокова а сваки блок је био предвиђен за смештај 700 заробљеника али се у њима налазило и по 1.200 људи. Блокови су били без основних услова за живот, пуни пацова, без светла, грејања и довољно тоалета.

Радни дан у кампу лети је почињао у 4.30 а зими у 5.30, заробљеници су дневно добијали пола литре воде, нејестиву супу за ручак и црни хлеб за вечеру.

Покушај бега

Од 928 заробљеника, махом Пољака, који су покушали да побегну из "кампа" само 196 успело је да се домогне слободе.

Само 7.000 преживелих 

После великих борби и погибије око 230 војника Црвене армије, логор је ослобођен 27. јануара 1945. године.

По уласку трупа Црвене армије ослобођено је око седам хиљада преживелих заточеника.

Тај датум је проглашен за Међународни дан сећања на Холокауст.

Када је Аушвиц проглашен за меморијални центар и музеј 1947. године још десет година су трајале ексхумације.