Документи ЦИА доказују да су Американци помагали Садаму Хусеину док је нападао Иран бојним отровима

Током 1988. године, последњих дана ирачко-иранског рата, САД су, преко сателитских снимака, дошле до података да ће Иран стратешки напредовати тако што ће искористити рупу у ирачкој одбрани. Амерички обавештајци открили су положаје иранских трупа Ирачанима свесни чињенице да ће их снаге Садама Хусеина напасти хемијским оружјем, између осталог и сарином, смртоносним нервним гасом.

Обавештајни подаци су укључивали фотографије и мапе покрета иранских снага, локације на којима су се налазила иранска логистика и детаље о противваздушној одбрани. Ирачани су употребили сарин у четири напада почетком 1988. године, а ти напади су се ослањали на америчке сателитске снимке, мапе и остале обавештајне податке.

Напади су помогли да се ток рата окрене на ирачку страну и присили Иран да седне за преговарачки сто, чиме је политика помоћи ирачкој победи доживела успех.

Истовремено, то су били последњи у низу напада хемијским оружјем који су трајали неколико година и за које је знала Реганова администрација.

Амерички званичници су дуго негирали да су окретали главу од ирачких хемијских напада, тврдећи да влада Садама Хусеина никада није најављивала да ће употребити такво оружје. Али изјаве пензионисаног ваздухопловног пуковника Рика Франконеа, који је био војни аташе у Ираку током тих напада, наводе на другачији закључак.

"Ирачани нам никада нису рекли да намеравају да користе бојне отрове. Нису ни морали, јер смо то већ знали", рекао је Франконе Форин полисију.

Према недавно објављеним документима Централне обавештајне агенције и интервјуу са бившим обавештајцима попут Франконеа, Сједињене Државе су имале чврсте доказе о ирачким нападима хемијским оружјем још од 1983. године.

У то време, Иран је јавно упозоравао на нападе хемијским оружјем и састављао је документацију како би то предочио Уједињеним нацијама. Тим извештајима недостајали су докази о умешаности Ирака, који су били део тајних докумената сланих на адресе највиших званичника америчких обавештајних служби.

ЦИА је одбила да коментарише ове наводе.

Супротно текућој расправи треба ли Америка да интервенише како би се зауставили наводни сиријски напади хемијским оружјем, Вашингтон је пре три деценије остао равнодушан на чињеницу да је Садам Хусеин нашироко користио хемијско оружје против непријатеља, али и против сопственог народа.

Реганова администрација је одлучила да је боље дозволити наставак тих напада уколико преокрену ток рата. Чак иако би били откривени, ЦИА је сматрала да би могла да контролише међународне осуде и бес.

Из доступних докумената се може закључити да је ЦИА тврдила да Иран не може да дође у посед чврстих доказа о употреби хемијског оружја – иако их је та агенција поседовала. ЦИА је такође подсетила да је Совјетски Савез користио хемијско наоружање у Авганистану, без значајнијих последица.

И раније је писано о помоћи америчких обавештајаца Ирачанима у време када су званичници САД сматрали да би Садам Хусеин могао употребити хемијско наоружање. Документи Централне обавештајне агенције, који су се налазили међу гомилом декласификованог материјала у комбинацији са изјавама бивших званичника обавештајних служби, бацају ново светло на дубину америчког учешћа у нападима бојним отровима.

Показују да су највиши званичници САД били редовно обавештавани о обиму напада нервним бојним отровима и имају једнаку снагу као званично признање о саучесништву у неким од најужаснијих напада хемијским оружјем у историји.

Највиши званичници Централне обавештајне агенције, укључујући директора Вилијема Кејсија, блиског пријатеља Роналда Регана, били су упознати са локацијама на којима је произведено ирачко хемијско оружје. Знали су да Багдад очајнички покушава да произведе количину бојних отрова која би задовољила потребе на ратишту, да набавља италијанску опрему како би убрзао производњу граната и бомби са бојним отровима, те да би Ирак то оружје могао да употреби против Ирана и цивила.

Званичници су, такође, били упозорени да би Иран могао да покрене талас напада против америчких интереса на Блиском истоку, укључујући терористичке нападе уколико дође до закључка да су Сједињене Државе умешане у нападе хемијским наоружањем.