Чомски: Сноуден "најтраженији криминалац"

Извор упутстава је, наравно, откриће докумената о систему за надзор Националне безбедносне агенцијe (НСА), које је објавио храбри борац за слoбоду Едвард Ј. Сноуден, која је стручно приредио и анализирао његов сарадник Глен Гринвалду u својој књизи "Нема места за скривање".

Документа откривају изванредан пројекат за разоткривање државног надзора виталних информација за сваког појединца, који је у домашају Колоса, у принципу, сваке особе повезане са модерним електронским друштвом.

Никада раније нешто тако амбициозно нису могли да замисле ни пророци дистопије сивог тоталитарног света.

Није мањe важно што је тај пројекат спроведен у једној од најслободнијих земаља света, радиклано кршећи Устав САД, који штити грађане од "безумне претраге и заплене" и гарантује приватност "особа, кућа, докумената".

Ма колико адвокати државе покушавали, не могу се помирити ови принципи са нападом на грађане, откривеним у Сноуденовим документима.

Такође, добро је подсетити се да је одбрана основног права на приватност помогла да се запали варница Америчке Револуције. У 18. веку тиранин је била британска влада, која је себи давала право да слободно нарушава домове и приватни живот америчких колониста. Данас, сопствена влада америчких грађана присваја себи право да тако поступа.

Британија је задржала став који је натерао колонисте на побуну, мада у знатно мањој мери, пошто је премоћ на светској сцени почела да се помера. Британска влада је позвала НСА да анализира и задржи сваки број мобилног телефона или факса, мејла или ај-пи адресе својих грађана, наводи се у извештају Гардијана, заснованом на Сноуденовим документима.

Британски грађани (као и остали међународни потрошачи) ће несумњиво бити задовољни да НСА рутински прима и пресреће податке са рутера, сервера и осталих уређаја компјутерских мрежа, које је извезла САД, тако да би могла да угради оруђе за надзор, као што Гринвалд наводи у својој књизи.

Док Колос испуњава своју визију, у начелу сваки број или слово унесено тастатуром могло би да заврши у Обаминој огромној бази података у савезној држави Јута, која се стално шири.

Чини се да и на друге начине, заштитник устава у Белој кући настоји да уништи основе наших грађанских слобода. Принцип претпоставке невиности, који датира још из Магна карте пре 800 година, је дуго био препуштен забораву.

Недавно је Њујорк тајмс описао "муку" федералног судије, који је морао да одлучи да ли ће одборити присилно храњење сиријских затвореника, који штрајкује глађу у знак протеста због затварања.

Нико није добио мучнину због чињеница да се већ 12 година налази у Гвантанаму без суђења. Он је само једна од многих жртава лидера Слободног света, који себи даје за право да затвра људе без оптужнице и подвргава их тортури.

Овакав увид наводи нас да општије испитамо државну политику и чиниоце који је покрећу. Стандардна верзија каже да је главни циљ политике безбедност и одбрана од непријатеља.

Доктрина намеће неколико питања: чије безбедности и одбране од којих непријатеља. Одговори су драматично истакнути у Сноуденовим открићима.

Политика мора да осигура безбедност државне власти и концентрације моћи, бранећи их од страшног непријатеља: домаћег становништва, које може да постане велика опасност уколико се не контролише.

Одавно се сматра да информације о непријатељу чини кључан допринос за његово контролисање. У том смислу, Обама има низ истакнутих претходника, мада је његов удео достигао незапамћене нивое, као што смо сазнали из Сноуденовог и Гринвалдовог рада и неколицине других.

Да би се одбранила државна моћ и приватна економска моћ од домаћег непријатеља, та два ентитета морају се сакрити, док са друге стране, непријатељ мора да буде потпуно огољен пред влашћу државе.

Тај принцип је смислено објаснио полтиколог Самуел П. Хантигтон који нас је научио да Власт остаје снажна док је у мраку, а кад се нађе на светлости дана почиње да испарава.

Хантигрон је додао кључни опис. Према његовим речима, могао би да продаш интервенцији или неку другу војну акцију, на начин да створиш погрешан утисак да је Совјетски Савез противник са којим се суочаваш. То је оно што Сједињене државе раде још од Труманове доктрине са почетка Хладног рата.

Хантингтонов увид у државну власт и политику је истовремено прецизан и предвиђајући. Док је писао ове речи 1981, Реганова администрација је лансирала свој рат против тероризма - који је убрзо постао убилачки и бруталан терористички рат, првенствено у Централној Америци, али ширећи се много даље до Јужне Африке, Азије и Блиског Истока.

Од тог дана, како би се спровело насиље и свргавања у иностранству, или репресија и кршење основних права код куће, државни апарат је редовно настојао да створи погрешан утисак да се боримо против терориста, а било је и других могућности: нарко-босови, луде верске вође које су у потрази за нуклеарним оружјем, и друга свирепа чудовишта која настоје да нас нападну и униште.

На крају, остаје основни принцип: Власт не сме бити изложена сунцу. Едвард Сноуден је постао најтраженији криминалац на свету, јер није успео да докучи ову основну максиму.

Укратко, за обичне грађане транспарентност мора бити потпуна, али за власт која мора да се брани од застрашујућег унутрашњег непријатеља то не важи.

Превео Немања Кесић